Битеф

Planirao sam upóla manje proba. Predstava je trebalo da bude krača, da traje oko sati četrdeset minuta. Zahvaljujoči solídnom i dugotrajnom radu, več imam za sobom izvesne etape priprema, na primer "upoznavanje" glumača s Čehovom. Upravo to me navodi na takvu vremensku disciplínu. M.D.: Svi glumci, osim nosioca glavne uloge, igrali su u prvom Platónovu. J.J.; Promenaje nastala nezavisno od režisera i pozorišta. Jacek Mikołajczak je zauzet u "našim" terminima. Drugog Platonova igra Mariusz Bonaszewski. On je drugačija individualnost. Vlastitom ličnošču i senzibilitetom uneo je nove valere. Drugačiju vrstu intimnosti. Izostavljeni čin više prikazuje intimne svetove od prvog Platonova. U prethodnom razgovoru sam rekao da sam u predstavi hteo da sučelim greh ili nameru greha s iskupljenjem, ispaštanjem i kaznom za taj greh. Medutim, 111 čin bavi se samim grehom. M.D.: Platonov se sreče sa svim ženama. J.J.: Tok tih susreta i peripetija koje Platonov preživljava gledamo izbliza. Posmatramo intímnu i čulnu stranu života. To od glumača zahteva veči egzibicionizam, otkrivanje onih oblasti života koje svako skriva. Prebijanje kroz intimu može biti teško, ali zanimljivo. U prvoj predstavi za ljubavne ekscese Platonova saznajemo iz priča, ovde ih vidimo na sceni... 25. marta 1996. Rene Šlivovskl (René Sliwowski) NEPROKRČENI PUTEVI (fragment eseja) Istorija ovog komada dosad je bila malo poznata. Za vreme sredivanja starih dokumenata Rusko-azovskog društva, s prašnjave police u moskovskom arhivu pao je

rukopis kojí se sastojao od jedanaest povezanih školskih svezaka, bez naslova i imena pisca. Posle mukotrpnih istraživanja rukopisa, leksike - u kojoj su otkriveni provincijalizmi poreklom iz južnih ruskih gubernija - utvrdeno je da je to komad koji je Čehov napisao kao student. To su dodatno potvrdile uspomene Mihajla Čehova: "Druge godine posle dolaska u Moskvu, Anton je napisao i dugačak komad s konjokradicama, pucnjavom, Ženom koja se baca pod voz, itd. Prepisivao sam taj komad i srce mi je od uzbudenja zamiralo. Tu dramu Anton, koji je tada bio student II godine, odneo je M. Jermolovoj daje profita, ozbiljno računajufi s tim da deje iskoristiti. Ne znam kakav je odgovor glumica dala bratu, ali jedno je sigurno: sav moj prepisivački trud bioje uzaludan, komad je Antoši vračen..." Ovaj komad, štampan u dvadesetotomnom izdanju Čehovljevih dela, dosad najpotpunijem, nazvan je Komad bez naslova. Medutim, scensku karijeru postigao je kao Platonov. Prvi put je izveden 1928. godine u Geti, a sledeče godine u Pragu (Mestské divadlo na Vinohradoch). 0 njemu se počelo govoriti tek od 1956. godine, posle pozorišnog festivala u Bordou, gde gaje Vilar prikazao pod naslovom Ce fou de Platonów. "Dovoljno je odsedeti nekoliko minuta na izvodenju Platonova - napisao je posle festivala Jacques Lemachand - pa da se uverimo da je komad izašao iz Čehovljevog pera, odnosno pera mladog Čehova... Dovoljna mu je jedna jediná scena pa da ispolji svoju individualnost". Bila je to 1956. godina. Od objavljivanja teksta prošlo je trideset tri godine. Nešto manje od godinu dana kasnije Komad bez naslova izveden je u Pskovu, zatim u AlmaAti, a tek onda u moskovskom Teatru "Vahtangov", koji je na svojim plakatima ispod neizmišljenog naslova stavio podnaslov: Platonov. U Poljskoj je komad objavljen na stranicama "Dijaloga" 1960, godine, u prevodu Adama Tarna (nije uključen u "Čitelnikovo" izdanje Čehovljevih dela) i kao Platonov prikazan na daskama varšavskog Dramskog pozorišta, u