Битеф

Maksim Gorki

NA DNU

"Na dnu" podetkom veka U prolede 1900. godine Gorki je na Talti. Tamo se susrede sa glumeima MHAT-a, koji su tu na gostovanju i zapisuje u njihov album; "Na ovom svetu ima malo lepih stvari. Najlepia je umetnost ...". Kasnije Stanislavski ovako opisuje Gorkog. "Gorki me je uvek odaravao. Neobidna figura, izraz, izgovor glasa "0", neuobìdajeno gestikulisanje, mahao je pesnicama u trenucima ekstaze; kroz smeinu ili silnu, jarko upedatljivu red probijala je neka posebna duievna mekota i gracioznost. Uprkos pogrbljenoj figuri, imao je svojevrsnu gipkost i spoljainju lepotu. Cesto sam lovio samog sebe kako uživam u njegovoj pozi i gestu." Tamo na Jalti prvi put je Gorki Stanislavskom poverio svoju ideju o drami Na dnu. "U prvobitnoj redakeiji glavnu ulogu je imao onaj Lakej poznatih gospodara koji duva, kao odi u glavi, kolir od košulje za frak, jedinu stvardicu koja ga vezuje za prošli život. U svratištu je tesno, stanaci mu se podsmevaju, mržnja truje atmosferu. Drugi din se završava neodekivanim upadom policije u svratište. Vest o tome natera ditav taj mravinjak da se pokrene, svi se žure da sakriju ukradeni píen, a u trec'em dinu nastupa prolec'e: sunce, priroda oživi. Žitelji svratišta izlaze iz kužne atmosfere na dist vazduh da bi obradivali zemlju, pevaju i pod zracima sunca, na distom vazduhu, zaboravljaju mržnju koju su gajili jedni prema drugima". (K. K. Stanislavski, Moj život u umetnosti) HRONOLOGIJA DRAME "NA DNU" U decembru 1900. u Nižnjem Novgorodu Gorki zapodinje rad na drami Na dnu i pise Stanislavskom: „Malo po malo upredam detvorospratnu dramsku darapu sa stihovima ali ne u stihovima. Nemoj da govoriš novinarima... Osec'am da sam uspeo sa jednom scenom, jer tamo glavnu ulogu ima sunce. Kada ću završiti? Bog zna." U januaru 1902. poverava se A. P. Čehovu: „Smislio sam još jednu dramu o skitnicama. bica ima dvadeset." Od januara do marta 1902. Gorki je u Oleizu, gde se sastaje sa L. N. Tolstojem i dita mu pojedine delove iz drame Na dnu. U procesu rada naslov se nekoliko puta menja. U rukopisu drama se zove; Bez sunca, Nočno svratište, Dno i Na dnu života. U maju 1902. Gorki stiže u Arzamas, gde aktivno radi na drami. A 10. avgusta u Arzamas dolazi V. I. Nemirovid -

Dančenko da bi preuzeo rukopis. U junu 1902. Gorki je Čehovu poslao mašinom kucani tekst pod naslovom Na dnu života. Tog meseca pise pismo i svom prijateLju izdavadu, K. P. Pjatnickom, kome ce kasnije i posvetiti dramu Na dnu. "U drami ima mnogo suvišnih Ljudi, nedostaju neke neophodne misli, a redi Satina o čoveku - istini su blede. Ali niko drugi osim Satina to ne može da kaže, a on to ne urne bolje i živopisnije. I to je strano njegovom jeziku. Tu i davo ne može da pomogne." U julu 1902. A. P. Čehov piše Gorkom u Niznji Novgorod: „Drama je nova, i bez sumnje, dobra. Drugi ein je najbolji, najjadi i dok sam ditao narodito kraj, umalo ne poskodih od zadovoljstva... U detvrtom dinu ste uveli najzanimljivije Hkove, pazite da se nešto ne dogodi zbog toga." U avgustu iste godine Gorki mu odgovara: "Ne bojim se zbog detvrtog dina. Nidega se ne bojim! Odajan sam! Ah, kada bi me gustili u Moskvu! ĐavoLski želim da Vas vidim i da vidim probu Vaie drame ( Tri sastre) i svoje ( Na dnu)." Na dan 6. septembre 1902. Gorki dita svoju dramu u MHAT-u. Uzbuden je. Posle finalne replike, svi ustaju i cute. GLumac se obesio i odjekuje Satinova traza: "Ah, upropasti nam pesmu, budala!" Cenzura veoma skraduje dramu i Gorki ne pristaje da se ona igra tako osakacena. Prema tvrđenju Čehova dramu je cenzura obezlidila. Nemirovid - Dandenko lidno odlazi u Peterburg s namerom da posreduje kod Glavne uprave za itampu i da tako spase delove drame koje su cenzori odbacili. A 1. decembra Gorki dita dramu u foajeu MHAT-a pred oko stotinu sluialaca koji su kupili ulaznice. Na dan 18. decembra 1902. je premijera. Naslov Na dnu se pojavljuje na plakatima MHAT-a. Posle prvog dina, autor je, na poziv publike, šest puta izlazio da se pokloni. Isto se ponovilo posle zavrietka ostalih dinova. Stampa beleži neviđene ovacije, nezapame'en uspeh. U pismu Pjatnickom, posle premijere, Gorki kaže: „Uspeh drame je izuzetan. Nešto tako nisam odekivao. V. I. Nemirovid je tako dobro deiifrovao dramu, tako je razradio da nije propala ni jedna red. Gluma je izvanredna! Moskovin, Kadalov, Stanislavski, Kniper, Gribunjin napravili su neito zadivljujuće... Čudesni glumcü". U intervjuu 15. juna 1903. „Peterburikoj gazeti" Gorki kaže: „Osnovno pitanje koje sam želeo da postavim jeste ita je važnije - istina Ui samilost. To nije subjektivno, već opitefilozofsko pitanje." Prve postavke drame Na dnu u Evropi donose Gorkom svetsku slavu. Godine 1903. Maks Rajnhart režira ovu dramu u Klajnes teatru i sam igra ulogu Luke. Iste godine Antoan namerava da je radi u Parizu. U sezoni 1903 - 1904. Tali je igra u rimskoj „Konstanci" a Stage Society u Londonu. Prvo izvodenje drame Na dnu u Bugarskoj bilo je iste 1903. u režiji Mateja Ikonomova i izvodenju njegove trupe. Predstava