Битеф

Izmišljajući "plesnú sapunicu" Bio je to njen umetnički proboj, i kamen temeljac meteorske karijere koja ćeje jeseni 1999. godine dovesti na mesto umetničkog direktora beriinskog Schaubühne pozorišta: Aleja kosmonauta, svež i bezočan ples svakodnevnog života u istočnoberlinskom bloku zgrada, u koreografiji Sashe Waltz. Humorom i oštrim okom za groteskno u svakodnevnom životu, Sasha Waltz se, zajedno sa mladim і posvećenim ansamblom, oslobađa lažne nostalgije za bivšim Istokom і lažne nade u "obećanu zemlju”. Između frižidera і IKEA polica, televízora i stola, ona izvlači mikrokosmos svakodnevnih banálnosti i stavlja ga pravo na scénu. Osloboden patosa gomćih socljalnih pitanja, njen ples oko kauča na rasklapanje postaje postmoderna donkihotovska potraga і postavija Ijudsku perspektívu nazad na mesto kóje joj i pripada - ¡spod daske za peglanje. Sada, ona je od predstave napravila film, debitantski rad, jednako iznenađujući i inspirativan kao i njegov teatanski prethodnik. Sa direktorom fotografije Jörgom Jeshelom i

Aleja kosmonauta

film Sashe Waltz Sinopsis Aleja kosmonauta je priča o univerzalnoj porodici, prikazanoj u predstaví trupe Sasha Waltz & Guests. Zabavan i vizuelno stimulativan, debitantski film koreografa Sashe Waltz, kreira nadrealni snoliki ples porodičnog života, ujedno groteskan, kinetičan i zabavan.

potpomognuta njujorškim video gumom Elliotom Caplanom i direktorom montáže Brigitte Kramer, Sasha Waltz je napravila pn/u “plesnú sapunicu“ u istoriji televizije. Koliko god da je pisano o problemima prenošenja pozorišne predstave na ekran, svaka priča postaje izllšna kada pogledate film. Naravno, neki novi dekori su napravljeni i пеке scene su ponovo postavljene - ali, faktički, finalni rezultat protivreči jednostavnosti svojih elemenata: ima dosetljivosti u montáži i preciznih opservacija u pokretu, video efekti su retko ali efektno koriščeni, a šarm price dolazi od predivno izrađenih detalja. To je kreatívni nov! početak za stari, prežvakani odnos izmedu pozorišta i televizije, vredan pažnje i potpaljujuči strast da vidimo vise takvlh susreta između tih prijateljskih neprijatelja. Verovatno od Bustera Keatona teatar nije tako fascinantno delovao na televiziji... Wolfgang Bergmann, ZDF

Od pozorišnog komada do filma Priče iz dnevnog života, Ijudski odnosi doävljeni i zapaleni, artiitektura, muzika - ovo su izvori inspiracije Sashi Waltz dok ponire u potragu za istinom u svet izvan pozorišne scene, Sasha Waltz kreira svoje likove sa ljubaviju i posveéenošóu u saradnji sa svojim plesačima, kóji bi se takođe mogli smatrati ko-koreografima. Novi komád nastaje ne iz prethodno postojećeg teksta, već kao proces intuitivnog istraživanja. Njene stiiske karakteristike su narativna montaža і snažan osećaj za brz tempo na kóji smo navikli u mediju filma. Ona priča price, Ірак ona se odupire ideji linearne strukturę. Njen asocijativni, neverbálni plesni teatar nudi beskrajan prostor za liene interpretacje. “Potraga za novim idejárná odvela me u svet za kóji nikad nisam znala: život u istočnoberiinskom stambenom bloku u ulici nazvanoj Aleja kosmonauta, koja prolazi kroz kvart Marzahn. Pócela sam jednostavno tako što sam zvonila na vrata. Stranci koji su mi odgovarali bili su isprva odbojni, ali uskoro led je bio probijen, i čim smo ostvarili uzajamno poverenje, počeli su da mi pričaju svoje životne priče. Svi Ijudi kóje sam inten/juisala živeli su u istoj zgradi i svi njihovi stanoví su imali identičan izgled. Pored različitog nameštaja, centralna tačka svakog stana je bila sofa, koja je stajała na uvek istom mestu u dnevnoj sobi. Drugi element koji je uticao na pozorišni komád je moj doživljaj porodične strukturę. U jednom ekstremnom slučaju, tri generacje cerka, majka i baba - živele su u istom skučenom prostoru i čak spavale u istom krevetu. Kako bismo postigli