Битеф

osećaj izmeštenosti u ovoj reálnosti, odlúčili smo da integrišemo video kao pozorišni element u komadu. Za tu potrebu, angažovali smo njujorškog filmskog reditelja Elliota Çaplana čija je video instalacija inkorporirala video svet Aleje kosmonauta u predstavu. Poziv na 34-ti Theatertreffen Berlin 1997. godine učinio je filmsku verziju Aleje kosmonauta mogućom i punomoćni urednik Wolfgang Bergmann je inicirao koprodukciju sa ARTE7ZDF. Dok je pozorišni komád stvorio bazični okvir filmu, čitave scene su morale biti iznova zamišljene za filmsku perspektívu. Bez obzira, film ostaje dosledan jednostavnošču u dizajnu i u glumi originalnoj predstaví. Veliki izazov bio je povišenje intenziteta kroz restrikciju i redukciju prostora. Postojala je samo jedna iokacija u eksterijeru - u pravoj Aleji kosmonauta - ¡nace citava radnja se odigrava u prostom porodične dnevne sobe i intenzivirana je do nivoa sapunske opere. Zbog filmske estetike i fleksibilnosti materijala, odlúčili smo se za DV/digital video. Mala, lako nosiva kamera je lakša da se izrežira tako da i sama postane jedan od plesača. Digitálna manipulacja, kao što je elektronski übačena pozadina, otvara šíru perspektívu prikazivanje pogleda kroz prozor ili apstraktnih slika donosi bilo stvarnost spoljašnjeg sveta ili nadrealizam unutrašnjeg prostora. Ovo korišćenje pozadina korespondira sa video monitorima originálne pozorišne predstave. U teškim rezovima, dnevni život se sukobi sa snolikim svetom likova, njihovim bekstvom od dnevnih muka. Najvažnije mi je bilo da bez donošenja zaključaka oslikam transparentní su-život porodice - saosečajan i ironičan, blagonaklon i surov." Jochen Sandig, Sasha Waltz

Ella Wildridge, dramaturg Traverse Teatra u Glazgovu, gde je 1996. god izvedena premijera Nožem u kokoške, za Davida Harrowera káže: "Svoje časové pisanja mogao je sebi da priušti tek pošto je u raznim kuhinjama po gradu seckao povrče i prao sudové. Studirao je anglistiku, amerikanistiku i likovnu umetnost, ali je to übrzo batalio i pristupio pokretu "Tridentoff the Clyde", kóji je protestovao protiv stacioniranja engleske nuklearne podmornice u Škotskoj. Pošle prvog pokušaja na Škótskom festivalu drame, siedi još jedan period pranja tanjira, kóji David opisuje kao "period prisilnog mirovanja". Istovremeno se angažuje u diskusiji oko nove pódele zemlje u Škotskoj. Intenzívna istraživanja koja posežu natrag do u XVIII vek, inspirišu ga za rad na komadu Nepregažena zemlja, o privátnom zemljišnom posedu u Škotskoj. Iz jedne epizóde, ovog, još nedovršenog komada nastaje Nožem u kokoške. Sada Narrower radi po porudžbini za londonski Royal Court Theatre, Traverse Theatre і studio Royal National Theatre. Period "prisilnog mirovanja" na svu sreću nije uskoro na vidiku.

Radnja komada Autor svoje likove - jednog mladog seljaka, njegovu mladú ženu i mlinara - postavlja u feudalno, skoro arhaično vreme. Na imanju mladog seljaka, svet je zacementiran. Žena treba da bude od koristi danju, kao i noću i mora da otrpi to, da se njen muž vise interesuje za konje, nego za nju. Za Mladú Ženu svaka reč je kamen, kóji teško prevaljuje preko jezika. Svaka rečenica je planina, a svaka misao trska na vetru. Za nju je govor najteži posao kóji zahteva angažman čitavog tela. Ali Mlada Žena uprkos otporu njenog muža veoma rado misii i govori i želi da “reči utakne u stvari, kao kada zabije nožem u kokoške.“ Njen muž joj na njena radoznala pitanja odgovara: "Ostaní pri tome što znáš. Ne stoj i ne gledaj. Selo to vidi i onda će ogovarati. Dobro znáš kakvo je selo." Ona sreče mlinara, kóji je od celog sela omražen, zato sto ume da čita і piše. On ohrabruje Mladú Ženu da napiše svoje ime. Pomaže joj da uzme život u svoje ruke i ona prestaje da muca. Nakon noci provedene zajedno, njih dvoje übijaju njenog muža. Ali ne ostaju zajedno. Mlada Žena je zadobila svoj svet i vodiče samostalno svoj život, a mlinar od lazi u grad.

Nož među kokoškama