Битеф

koje je modernost već odavno izbrisala ili potisnula na periferiju. Od Marka Twaina do Williama S, Burroughsa, od Franka Capre do Martina Scorcesea Waits zna da koristi ono najbolje i najoriginainije što je američki model stvorio. U mladosti je pisao setne balade o ženama s imenima Martha, Rosie, Ruby ili sličnim, sve do trenutka kad se u pripremama za produkciju One from the Heart zaljubio u Coppolinu scenaristkinju Kathleen Brennan, kojom se oženio 1980. Par i danas živi zajedno, imaju troje dece i nastanili su se u Santa Rozi u severnoj Kaliforniji. Waitsove tekstove je uvek obavijala pozorišna ili dramska aura, Od skromnog početka s Closing Time znao je da napiše scenarije potpuno pogodne za pretvaranje u drame, Tipično je da je, kad se u saradnji sa K. Brennan upustio u karijeru dramskog pisca, to učinlo s komadom (ili kako on to kaže operom) Frank's Wild Years , prema istoimenoj pesmi. U početku je bilo reči prosto o skid, recitaciji o čoveku kome je dosta i žene, i kuće i psa te ih napušta pošto je zapalio kuću. S podnaslovom Un Operachi Romantico in Two Acts, Waits I Brennan su razvili temu u sedamnaest pevanja kao srž komada, koji je u Čikagu igrala Steppenwolf Theater Company tokom tri letnja meseca 1986. Waits i Brennan su za prvog reditelja Frank's Wild years izabrali legendarnog Roberta Wilsona, čije interesovanje za komad nije bilo malo, ali nije mogao da nade vremena za projekat. To je ipak postavilo temelje saradnje koja će se razviti početkom devedesetih u Pozorištu “Talija" u Hamburgu, gde je par, u saradnji sa bitnikom Williamom S. Burroughsom, postavio komad The Black Rider, koji se potom s velikim uspehom prikazivao po celom svetu. Muzika je 1992. izdata na CD. U tom istom pozorištu, tokom osam nedelja zime 1992, prikazivana je i fantazija Brennanove I Waitsa pod naslovom Alice - o odnosu Charlesa Dodgsona, autora Alise u zemlji čuda, i Alice Liddell, izvora njegove inspiracije za tu knjigu. Osim rada na izdavanju ploča i na pozorišnim produkcijama, Waits je igrao u mnogim filmovima. Odlomak iz članka Klausa Lynggaarda: Tom Waits, američki ekscentrik. TOM WAITS UKRATKO Muzika: Closing Time, 1973; The Heart of Saturday Night, 1974; Nighthawks at the Diner, uživo 1975; Small Change, 1976; Foreign Affairs, 1977; Blue Valentine, 1978; Heart Attack and Vine, 1980; One From the Heart, muzika za film 1982; Swordfishtrombones, 1983; Rain Dogs, 1985; Frank's Wild Years, 1987; Big Time, uživo 1988; Night on Earth, muzika za film 1992; Bone Machine, 1992; The Black Rider, mjuzikl 1993. Posle novog albuma Mule Variations, koji je izašao 16. aprila 2000. godine, usledio je niz koncerata po Evropi. Filmovi: prvi put se pojavio u filmu Paradise Alley, 1978, u realizaciji Sylvestera Stallonea. Kasnije je glumio u filmovima Rumble Fish, The Cotton Club, Down by Law, Ironweed, Dracuia, Coffee and Cigarettes I Short Cuts. Toma Waitsa su tumačili mnogi drugi umetnici, kao Tim Buckley,

Johnny Cash, Alex Chilton, Elvis Costello, Eagles, Everything But the Girl, Marianne Faithful!, Screamin' Jay Hawkins, Rickie Lee Jones, Manhattan Transfer. Jeffrey Lee Pierce, Primus, The Ramones, Jonathan Richman, Bob Seger, Bruce Springsteen, Rod Stewart, Tindersticks i Violent Femmes. PONEKAD ČUPAŠ ŠARGAREPU A IZVUČEŠ SAMO LIŠĆE INTERVJU ROBERTA WILSONA I TOMA WAITSA Rolling Stones Magazine, 4. XI 2000. Zašto Vojcek ? Waits: Vojcek obuzima maštu i budi radoznalost, Taj komad navodi na misao o likovima priče i sopstvenom životu. Ima sve što čovek želi da nađe u jednoj priči i doprinosi da priča bude zanimljiva i posle. Ali je očigledno da je to pre svega proleterska priča, čija je tema siromašni vojnik kojim manipulišu vlasti i koji služj naučnim ogledima te polako ludi. Wilson: Vojcek me je privukao jer je to dramsko delo koje nije zastarelo. I posle pet stotina godina bice uvek zanimljivo. Zato je modernije od većine modernih dela kojih mogu da se setim; ne stižu mu ni do članaka. Zato što je Vojcek građen zaista muzički; veliki blokovi arhitekture i konstrukcije u koje nije umešano bilo šta. Nema psihologije, što mu daje veliku neposrednost, a istovremeno se bavi tajnama života. U stvari, ne zato što je Vojcek vanvremenska drama: komad je pun svog doba - a ima klasičnu konstrukciju zato što prati klasičnu misao. Georg BOchner je morao biti genije kad ga je mogao napisati - i to u mladosti. Waits: U svakoj priči je veoma teško ispoljiti istinu. Oni koji znaju istinu ćute, a oni koji ništa ne znaju - na sve su spremni da bi se dohvatili mikrofona. U stvari, to i nije važno jer prića govori o ludilu, deci, želji, übistvu - o stvarima kojima se danas bavimo isto toliko koliko i u ono doba. Wilson: To je i ljubavna prića. Čudesna ljubavna priča jer je tako neobična. Marija i Vojcek gledaju svako na svoju stranu - a ipak su zajedno. Ne znam još kako ću to tačno pokazati, ali to bi mogla postati vrlo dirljiva ljubavna priča. Odakie potiču ideje? Wilson: Čovek misli na mnoge stvari i posle izvesnog vremena pokušava da ne misli ni na šta. Počinje obiljem ideja i udubljivanjem u delo i sve postaje vrlo sloieno, pa kad najzad izroni, sve zaboravl osim osećanja. To vam je kao kad se odvajate od deteta. Posmatrate ga kako raste, potom dolazi čas kad treba priznati da vise nemate nikakvog uticaja na njega. Krajem šezdesetih godina, kad sam počeo da radim u pozorištu, zanimalo me je da stvari posmatram u dve dimenzije. Od tada sam se vise interesovao za formalizam i činjenicu distance. Za slobodu koju publika ima da bi zamislila ono što želi za vreme predstave. U ono doba me nije inspirisalo popularno pozorište, koje je bilo psihološko/naturalističko, već više sredina vizuelnih umetnosti. Moj rad je sigurno pustio koren u toj sredini. Ali istovremeno sam okrenut i plesu, mada ne stvaram pies. Koreograf Martha Graham je rekla da je za nju svako pozorište