Битеф

0 POZORIŠTU REZO GABRIADZE Kao što znate, naše pozorište je iz Gruzije; priča se da je to zemlja Kolhisa, gde je Jason pronašao Ziatno runo i zaljubio se u Medeju. Gruzija je primila hrišćanstvo u IV veku. Gruzija ima dugu pozorišnu istoriju, mada ne postoji posebna tradicija marioneta. Naše pozorište se naziva Pozorišni sudio Rezo Gabriadze. Nalazi se u najlepšem delu starog Tbilisija. U njemu postoji samo osamdeset mesta. Rezo Gabriadze je u pozorište došao iz sveta filma, pošto je autor oko trideset pet scenarija. Među njima su neki od najpopularnijih gruzijskih i ruskih filmova, kao što su: Bez brige, Vanredna izložba, Mimino. Kindzaza, Ekscentrici l drugi. Gabriadze je 1981. godine osnovao Marionetsko pozorište u Tbilisiju. Predstave koje su ovde postavljene su: Alfred i Violeta, Jesen mog proleća, Dijamant maršala de Fantiera, Ćerka cara Trabizonda, Bitka za Staljlngrad. Sve te predstave su oduševljavale publiku u Moskvi, Parizu, Milanu, Madridu, Oslu, Cirihu, Meksiku, Londonu, Švajcarskoj, na Edinburškom međunarodniom festivalu, Avinjonskom festivalu, festivalu umetnosti u San Dijegu, u "Kenedi" centru u Vašingtonu, na festivalu u Linkoln centru u Njujorku, festivalu u Spoletu i tako dalje. Sta je "Figaro" rekao o ovom pozorištu: "Pozorište Rezo Gabriadze je odraz umetnikove i pesnikove duše. On lično je pozorište u svoj svojoj raznovrsnosti: glumac, producent, pisac, muzičar, dizajner. Plod tog kreativnog rada je čudesan. Njegov talenat je raznolik..." A evo i mišljenja Pitera Bruka o Rezi: "On je zaista stvaralac velike domišljatosti. Njegova slikovitost je duboko lična i donosi pozorištu svojstvo poetičnog i transcententalnog realizma kome ja ne znam premca. Njegovo dugo iskustvo na mnogim poljima umetnosti sad mu omogućava da dostigne ideal kompletno kreativnog autora, koji je predložio Gordon Kreg (Gordon Craig). Njegova umetnost unosi umetničku snagu i pozitivnu ljudsku viziju u evropsko pozorište u vreme kad je potreba za tim velika." "...predstava Pozorišta Rezo Gabriadze postala je pravi ukras Edinburškog festivala. Originalnost i majstorstvo maestra Gabriadzea prevazilazi sva očekivanja." "Le Monde"

Kao što Rezo kaže, ideja za Bitku za Staljingrad pala mu je na pamet dok je čitao zapis g toj epskoj bid koja je obalu Volge pretvorila u zastrašujuću klanicu. Citao je price o ljudima raznih naroda koji su poginuli, i jednog dana je naišao na stari zapis o bid iz beleški jednog ratnog dopisnika. U zapisu je stajaio: pošto se bitka završila, što sam bliže prilazio Staljingradu, pejzaž je poprimao sve neverovatniji izgled. Svuda su lesine konja bile rasprostrte po stepi. Neki konji, još živi, stajali su na tri noge vukući četvrtu. Ovaj prizor je bio veoma potresan. Gabriadze kaže; Ta slika konja na tri noge me je dugo proganjala i potom, postepeno, tema Staljingrada je počela da dobija oblik u mom umu". "Tehnički govoreći, Bitka za Staljingrad je lutkarska predstava, ali je to za naše uobičajeno shvatanje lutkarstva ono sto je uragan prema kijanju." "Vašington Post", 2000, godine Bitka za Staljingrad je lutkarska predstava isto kao kad bismo Bahovu Chaconne mogli nazvati melodijom za violinu. "Post i Kurir", Severn! Čarlston "...To su sve marionete, niže od jednog metra, a neke su sićušne. Njihove scene, medutim, poseduju smisao za dramu koji je bogatiji i vise utiče na ljude nego većina predstava sa pravim glumcima." "Fajnenšel Tajms", 2004. godine "Hvaia vam za jedinstveno iskustvo. Kad bi samo ljudi mogli da glume tako dobro kao lutke! Ovo je bila lekcija iz duha, humora i emocija. Nezaboravno." Piter Justinov KRITIKA Kao što se i valja, za säm kraj pozorisnog programs ovogodišnjeg Belefa ostavljena je najveća poslastica: nadaleko čuvena predstava Staljingradska bitka gruzijskog umetnika Reza Gabriadzea i njegovog Gradskog teatar-studija iz Tbilisija. Ova predstava je višestruko neobična i posebna; to je jedna od najčuvenijih - ako ne i najcuvenija - lutkarska predstava u savremenom teatru (obišla je najznačajnije međunarodne festivals i naišla na nepodeljeno divljenje kritike i publike), Gabriadze je njen kompletni autor (ideja, tekst, režija, dekor, lutke), ona se stalno menja tokom svog dugogodišnjeg trajanja. Tako, kurioziteta radi, moram da napomenem da sam ja lično gledao tri verzije ove predstave; u Avinjonu 1997, u Parizu 2000. i u Beogradu 2003. godine; u daljem tekstu pomenuću neke od zanimljivijih promena, a jedna od njih se odnosi i na sšm naslov - predstava se ranije zvala Pesma za Volgu.