Битеф

Ruski reditelj i scenarists Jos'rf Hajfic (1904 - 1995) i njegov dugogodišnji saradnik Aleksandar Zarki proslavili su se filmovima Poslaniks Baltika (1937) i Malakov Kurgan (1944). Oni su preteče pokreta istorijskog realizma u Sovjetskom Savezu. Do posle Drugog svetskog rata Hajfic je smatran jednim od najboljih ruskih filmskih autora jevrejskog porekla. Roden je u Minsku, ali se dvadesetih godina prošlog veka preselio u Sankt Petersburg, gde je ostao do kraja života. Hajfic i Zarki su saradivali vise od dvadeset godina. Njihovo poslednje zajedničko ostvarenje je U Ime života (1947), U to vreme Staljin je objavio svoju kosmopoUtsku kampanju, čiji je cilj bio da iz zemlje protera strance - naglasak je bio na jevrejskom stanovništvu. Kako su i Hajfic i Zarkov bili Jevreji, sklonili su se s očiju javnosti. Hajfic je ponovo počeo da snima tek posle Staljinove smrti, i to bez Zarkova. Iz tog perioda njegov najbolji film je Damas psetancetom (nagrada na Kanskom festh/alu), Izuzetnu adaptaciju Cehovljeve price Dama s psetancetom napisao je i režirao Jos'rf Hajfic povodom stogodišnjice piščevog rodenja. To je nostak gična priča s početka prošlog veka. U njoj sredovečni bankarski činovnik Dimitri) upoznaje na Jalti lepu Anu, koja svaki dan šeta svoje kuče. Oni se zaljubljuju, ali se oboje vraćaju kući svojim nesrećnim brakovima. Ponekad uspevaju da se sastanu, Svesni su da njihova Ijubav nema budućnosti... 'Što si prefinjeniji to si nesrećniji' (A P. Čehov)

u nastavku Paviljon broj 6 [Ward No G) Scenario i režija prema istoimenoj priči A. P. Čehova: Lucian Pintelie Igraju: Slobodan Perović (Zlatna arena u Puli za najbolju mušku ulogu), Zoran Radmilović, Slavko Simić, Pavle Vujisić, Ljuba Tadić Proizvodnja: Centarfilm, Beograd, Srbija 1977. Prikazano na FEST-u 79 Trajanje: 96 minuta. Rumunski pozorišni, filmski i televizijski reditelj Lucian Pintilie (1933) završio je studije na Institutu za pozorište i film u Bukureštu. Originalnim i smelim pozorišnim rešenjima (Dž. B. Šou /G. B. Shaw/, M. Friš /M. Frisch/, F. Direnmat /F. Dürrenmatt/, I. L Karadialea /I. L Caragialea/) svrstao se među najznačajnije savremene evropske pozorišne umetnike. Na filmu radi samo povremeno. Njegov filmski debi Nedelja. šest sati' ujutro je tragična ljubavna priča iz vremena fašističke diktature (nagrada na Kanskom festivalu). Rekonstrukcija (1969) jeste provokativna modernistička drama i jedan

je od najuspešnijih rumunskih filmova u inostranstvu. Kad je zabranjeno izvođenje njegovog Revizora, počeo je češće da radi u inostranstvu (u Francuskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i dr). U Jugoslaviji je režirao film PavHjon broj 6 (1977) prema istoimenoj novel! A P. Cehova. Reč je o provincijskom lekaru u carskoj Rusiji, koji posle besciljnog života završava kao pacijent psihijatrijskog odeljenja vlastite bolnice. Film karakterišu majstorski prikazano osećanje teskobe i izvrsna gluma Slobodana Perovića i Zorana Radmilovića. "Samo je Bog u stanju da razükuje uspeh od neuspeha i da ne pogreši. " (A P. Čehov) Ponedeljak / Monday, 20 septembar, 17:00 h Tri sestre (Drei Schwestern) Snimak predstave Autor A. P. Čehov Reditelj: Kristof Martaler (Christoph Marthaler) Scenografija i kostim: Ana Vibrok (Anna Viebrock) Igraju: Uli Jegi (Ueli Jäggi), Jeaneta Spasova (Jeaneta Spassova), Hajde Kip (Heide Kipp), Suzane Oilman (Susanne Dillmann), Olivija Grigoli (Olivia Grigolli), Joakim Tomaševski (Joachim Tomaschewsky), Peter Fic (Peter Fitz), Martin Horn (Martin Horn) Volksbühne am Rosa-Luxemburg-Platz, Berlin, Nlemačka Premijera 11. septembar 1997. Trajanje: 205 minuta. Kristof Martaler (1951) studirao je muziku i pantomimu. Sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka radio je u raznim pozorištima kao muzički saradnik. U Bazelu je 1989. priredio svoje prvo veče songova. Tada je upoznao scenografa i kostimografa Anu Vibrok i dramaturga Stefani Karp (Stefanie Carp), koje su mu postale stalne saradnice. Radili su u teatrima u Bazelu, Berlinu, Hamburgu, Beču, Salcburgu i dr, Dobitnici su mnogih nagrada. Godine 2001. Martaler je preuzeo intendanturu ciriškog Šaušpilhausa, ali je to mesto prevremeno napustio iz političkih razloga. Martaler i njegov scenograf i kostimograf Ana Vibrok pre tri godine su na pozornicu postavili klasika psihološkog teatra Cehova: Tri sestre. Martaler je verovatno jedini koji öetvrti zid zamenjuje kompozicijom - mogućnost da se komad oslobodi pljačljivih interpretacija sedamdesetih godina: život kao tranzitni prostor, kratak boravak izmedu gore i dole. Možda su ove Tri sestre samo ko|marno sećanje na nešto što je već odavno prošlo. Tri sestre su ostarile. Čehovljev komad je elegija čekanja. Njihov poklič: "U Moskvul" pret-