Битеф

Sta cete rediteljskim pristupom (tematski i umetnicki) posebno naglasiti, izvuci u prvi plan? Opojnu zavodljivost vlasti, tu opsenu prividne moci koja coveku toliko godi i tako ga zaslepljuje. U sustini, to je opsena koja ga redukuje i svodi na masinu cije je dejstvo upravljeno iskljucivo na energiju samoodrzanja, a sveto ogranicava snagu razloznog misljenja i poimanja stvari izvan konteksta vlasti. Surovo je i tragicno iskustvo spoznaje koliko je sopstvena premoc nad drugima bila zapravo privid. Zar Car Edip nije prica i о coveku koji trazi odgovore svuda osim u sebi (gde ih zapravo jedino moze nac'i), о kompleksima... Da, njega je poneo uspeh onoga koji je resio zagonetku Sfinge. To umece i darovitost odgonetara dovela ga je na presto, jer je resenjem zagonetke nadigrao Sfingu i izbavioTebu njene tiranije. Resenje jedne zagonetke osililo ga je i zaslepilo. Pomislio je da za njega vise nema prepreka. Em je pamecu, em je vlascu iznad ljudi koji ga okruzuju. Opijen slastima tih sasvim smrtnih uspeha, on prestaje da misli, on pocinje da vlada ne samo ljudima nego i prirodom i natprirodom i, dabome, iskljucuje sebe iz mogucnosti krivice, bez obzira na prorocanstvo slepog mudraca. Sve do samog kraja, kad se sve pojedinosti spletu, Edip se nada da ce nadjacäti ocigledno, da su to samo zagonetke kojima je on dovoljno vest. Pad je, medutim, odgonetka koju ne predvida. Koliko danas i ovde Car Edip utice na nase prilike? Ne znam da vam odgovorim na to pitanje. Pozoriste je umetnost koja racuna na komunikaciju sa mnostvom razlicitih gledalaca. Nije lako naci tu srednju tacku relativnosti za sve njih. I, ako bismo sve predstave radili u ime te tacke, tesko da bismo se pomakli od povrsnog zasmejavanja ili rasplakivanja po vec oprobanim receptima. Koju dimenziju je komad Car Edip dobio novim prevodom Gage Rosie? Prevod je osloboden arhaizama, raden je u ritmicnoj prozi i savremenoj leksici. Prevoditeljka je, medutim, uspela da pomiri poeticnost teksta i pravi naboj u iskazu, a sve to da izvede tako da je fraza potpuno govorljiva, kako to mi u pozoristu kazemo. »Blic«, 21. mart 2007. SUSRET S EDIPOM Iz intervjua s prevoditeljkom Gagom Rosie Sta ste novo uneli u anticke drame u XX i XXI veku? Pre svega, pretezno sam nastojala da komad oslobodim od arhaizama. Jezik je ziva materija, ziva koliko i svet, ziva koliko i covek, pa se prevod tome mora prilagodavati. Pri tom, trudila sam se da sacuvam odredenu mitsku sen, odnosno da jezik potpuno ne primerim govornom jeziku svakodnevice, kako ova velika tragedija ne bi pukla po svim savovima, kako to kazu Francuzi. Zatim, da prevodu podarim odredeni ritam, ritam poetske proze, usudujem se reci, kako komad ne bi bio ogoljen u koristfilozofske osnove. Odnosno, da mitsko-filozofski naboj nadgradim lirskim elementom.

Vida Ognjenovic

33