Битеф

DA LI JE LAKŠE NE BITI? »I Ovogodišnje izdanje Bitefa je nastajalo u atmosferi potpune neizvesnosti koja potresa kulturnu scenu Beograda i Srbije skoro pune dve godine. I mada će ovaj festival uskoro proslaviti pet decenija od svog osnivanja, tokom kojih je svedočio različitim političkim, ekonomskim i drugim nepogodama, ove godine se prvi put suočio i sa mogućnošću samoukidanja. Ponuda/prinuda samoukidanja je, očigledno, zamenila klasične oblike cenzure, a loša ekonomija postala alibi za pretvaranje elitne kulture u zabavu za mase - tamo gde je to moguće i gde nema otpora, a otpora uglavnom nema jer smo svi pomalo saučesnici i tako, evo nas baš ovde gde jesmo - posramljeni beznačajnošću svog „slučaja" pred mnogo značajnijim temama ~od kojih se živi“, ili možda pogrešnim izborom (beskorisne?) profesije u vremenima koja su kako nam poručuju političari ~teška“, pa nam ne preostaje ništa drugo osim da čekamo. 1 evo nas kako spuštamo glavu i čekamo da ~ovo“ - šta god to bilo - prode, da bi se „ono“ - šta god to bilo - vratilo, dok polagano tonemo u zaborav ili još gore - samozaborav. Bodrijar govori o zaboravu kao „laganom i nasilnom uništavanju sećanja ili spektakularnom promovisanju, prelasku iz istorijskog prostora u reklamni prostor - medije. Tako se stvara sintetičko pamćenje koje nas, pre svega, oslobađa obaveze realnog događaja tj. Revolucije... “ Rekla bih da se upravo tako nešto već dogodilo sa srpskom kulturom. Otišla je u zaborav, postajući bespomoćnim objektom površne medijske obrade kojom se stvara privid revolucionarnosti, koja, medutim, potpuno izostaje u realnosti. Oni sa nešto preduzetničkog duha, munjevito se prestrojavaju na koncept „kreativne industrije" u „kreativnoj" Evropi. Ostale, koji su manje kreativni ili manje preduzetni, očekuje medijski posredovan samozaborav u očekivanju budžeta koji prelazi famoznih 0,6%. Svako, dakle, dobija...

Sada malo i o Bitefu koji je nastajao u goreopisanim okolnostima. I mada se ovaj festival nagledao okolnosti i okolnosti od davne 1967. kada je osnovan, ove okolnosti su, međutim, nesto jedinstveno. Priprema selekcije festivala se odvijala u uslovima koji su daleko od profesionalnih, sa budžetom koji ima amorfna svojstva i tendenciju da se povećava i smanjuje shodno kontekstu u kom se o njemu govori, a istina je da se tokom prethodne dve godine vise nego prepolovio. U trenutku dok pišem ovaj uvodnik, i dalje nisam sasvim sigurna koliki je ukupan budžet kojim ove godine raspolaže Bitef, iako je do održavanja festivala ostalo svega dva i po meseca. Zbog toga nisam u mogućnosti da detaljno objašnjavam izbor predstava u selekciji, jer još traje borba za neke od selektovanih predstava. Koliko god da ih na kraju bude, to je otprilike polovina onoga što smo Jovan Ćirilov i ja želeli da dovedemo na Bitef, a što bismo koju godinu ranije bez problema i uradili. Medunarodna selekcija je ove godine nastala najvedm delom zahvaljujud milosrdu stranih kulturnih centara ili pomoću licnih kontakata i privatnih boravaka selektora u inostranstvu. Dali tako treba da funkcioniše jedan gradski tj. državni festival koji, šta god ko o njemu mislio, predstavlja jednu od svega nekoliko ozbiljnih medunarodnih referenci srpske kulture? To nas opet dovodi do pitanja koje se ovih dana toliko ponavlja da se već izlizalo - šta je, uopšte, srpska kultura? I da li je ceo njen problem samo u smanjenom budžetu? Ili su deo tog problema i sami budžetski korisnici? Dali Bitef sam mora/

treba da popuni ogroman prazan prostor koji je nastao ogranicavanjem manevarskog prostora drugih institucija kulture? Dali zbog toga, što je ukinuta medunarodna razmena u okviru beogradskih pozorišta, tokom redovne sezone, od Bitefa treba očekivati da postane gotovo jedina spona sa svetom i izvor svih medunarodnih informacija umesto da se jasno i precizno pozicionira kao savremeni pozorišni festival koji je podjednako zainteresovan i za lokalnu i za medunarodnu pubiikui koji ima pravo na uži fokus i tematsko promišljanje savremenih izvođačkih praksi? Ovo su samo neka od pitanja koja će ovogodišnji festival neizbežno pokrenuti... Voiela bib da izvanredne predstave sjajnih pozorišnih trupa i umetnika poput kolektiva Gob Skvod, Kornela Mundruca, Jerneja Lorencija, Boruta Šeparovića, Olivers Frljića, Tomija Janežiča i ostalih učesnika festivals, pored svojih nespornih umetničkih vrednosti donesu u Beograd i malo smelosti i podsticaja na pobunu koja je uvek bila osnovna supstanca Bitefa. Voiela bih da ova selekcija vrati veru u to da pozorište nije tek skupa i nepotrebna zabava namenjena malobrojnim ljubiteijima, već neophodna opomena društvu, da njegova snaga leži u nepokoravanju, neposlušnosti, drskosti i neposustajanju pred autoritetima. A vise od svega u hrabrosti da postavlja pitanja koja niko drug! neće ili ne sme. Naročito onda kada su nam odgovori ispred nosa.... Anja Suša Selektorka

7

REČ SELEKTORA

Ul BITEF 13