Богословље

до наших дана. Но Запад се у ово доба био већ распао у многе веће и маше делове, од којих je сваки живео својим схватањем Хришћанства, Цркве и религиозности. Да би могао пружити општу слику развића овог религиозног конгломерата, Д-р Пулан доста опширно улази у генеалогију и узајамну унутрашњу везу доктриналних последица и реформације и контрареформације, што његовој књизи даје нарочиту вредност. Но распоред материала није увек срећан. Прва глава, на пример, говори о „контрарефорлгацији и учењу о благодати“, а тек трећа носи наслов „Континентални протестантизалг од 1520 до 1700 године“. То отежава јасније и потпуније схватање органске целине у идејном и историјсколг развоју узрока и последица у овом и иначе хаотичном периоду црквеног живота на Западу. Обратни поредак би био и хронолошки и узрочно неоспорно природнији зато што je контрареформација готово у свима својим облнцшма била, посредно или непосредно, у главкоме изазвана самом револуционарном реформацијолп Протестантизалг je дете римокатолицизма. Они су једно без другог немогући и необјашњиви. Узајамна, често и непоштедна, борба нзмефу протестантизма и римокатолицизма je детерлшнирала- не салю гьихов характер и развој,- него и даљу духовну садржину и судбину целокупног западног Хришћанства у Европи и ван ње. Та борба je мешала свој облик, али се она у западном хришћанству још води на очигледну штету Тротестантизлш и још очигледнију штету целокупног Хришћанства. Д-р Пулан излаже ту борбу, шен гок и шене последице не само у сфери чисто црквеног, него и општег идејног и политичког живота Запада, у колико je он задирао у интересе религије у најширелг слшслу речи. Зато књига Д-р Пулана није ни салю историја западног полелшчког или упоредног богословља од врелюна рефорлгације, већ сажет али рељефан преглед доктриналног, идејног и опште-црквеног развића од судбоносне 1521 године до данас. Писац je гшао у виду и поглавито третирао оно што je поједине конфесије и организоване црквене заједнице западних народа ма у koai погледу нарочито карактерисало. Ради концизности и прегледности задржавао се салю на значајшш и судбоноснил; люлюнтима догаатских сукоба и диференцираша, канонских форлшраша и идејних криза и еволуција, како целих конфесија у опште, тако и шихових националних трупа поједи-

100

„Богословље“