Богословље

лепо чишћење јерусалимског храма. У храму се Исус осећао и понашао као суверени господар и испред његова светога гнева склањаху се без и једне речи, без и«аква протеста, и који продаваху и који куповаху у храму. Христос je на сваког чинио силан утисак, утисак цара и господара који се морао слушати, па га je за то народ и хтео да прогласи за цара. Но колико je Исус имао. моћи над другима, толико није дозвољавао да на њега ико или ишта утиче. Он je имао своје одређено време и свој одређени пут и није дозвољавао да га ико пожури или са тога нута скрене. Чак и својој мајци, кад je сва покушала да на њега утиче, рекао je; „Што je мени до тебе, жено? Још није дошао мој час“. А кад га je апостол Петар једном хтео да одвратн од пута страдања и смрти, окренуо му се Исус с опор им речима: „Иди ми с очнју, сотоно! саблазан си ми, јер не мислиш што je Божје, него што je људско". Одушевљени народ нуди царску круну Исусу, а Исус се склања у гору сам, јер зна да je изабрао венац од трња. Ни непријатељ није имао утицаја на Исуса, jep je Исус био личност херојска, без страха, личност која „није марила ни за кога и није гледала ко je ко“. Иако je добро знао да ће против себе днћи све што je зло и покварено, у првом реду моћне и покварене вође свога народа, смело je повео борбу против зла у свету, борбу против лажи и лицемерства народних вођа: „Тешко вама, кгьижевници и фарисеји, претворице... змије, породи гујини!“ Исус je имао смелости да убаци огањ у свој народ, у породицу, у појединце: „Не миелите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач. Jep сам дошао да раставим чозека од оца његова, и кћер од матере њезине, и снаху од свекрве њезине, и непријатељи човеку биће његови домаћи“. Исус je стекао и имао и сувише непријатеља, али их се није бојао. Иако je знао шта га чека у Јерусалиму, смело и одважно крочио je на пут страдања и елфти, дошао je у Јерусалим и поднео je ту сва страдања са страшном смрћу на крсту јединствено мирно, као највећи јунак. Са силним и победничким узвиком „еврши се!“ испустио je душу своју, и римски капетан, који je стајао према њему, люрао je да призна : „Заиста човек овај син Божји беше“. Највећи господар за сваког Јудејина био je закон Божјн; за најсветију своју дужност с,матрао je сваки Јудејин да се овоме закону покори и да га слуша. И Исус je вршио закон као вољу

10

„Богословље"