Богословље

брдом Синајским. У то je време прим и о Мојсије на брду Синају од Бога на две таблице 10 заповести Божијих на првој 4, на другој 6 заповести), т зв. декалог. (11. Мој. 20. гл.; V. Мој. 5. гл.). Мојсије je после тога издао и нове законе (И.- Moj. 21, 23. гл., или како се обично зове „књига завета“). Пошто je народ за време дугог путовања (путовање кроз пустнњу трајало je 40 година, сравни; 11. Moj. 16, зб .; IV. Moj. 32,, 5 .; V. Moj. 8,2. „ 4) постао незадовољан, и пошто ce почео бунити, Moj. сије зато чини чуда у пустињи (сравни: 11. Moj. 15, 3. и 17. гл.; IV. Moj. 20. u . ; 21,9.; V. Moj. 8, 3 . и 16 .). Пред сам улазак у обећану земљу (Јевр. I 1, 9 .) Ханан источни предео реке Јордана) или Палестину, пошто je опоменуо Јевреје, да се не буне, умре Мојсије у старости од 120 година у земљи Моавској (V. Moj. 34,5. и 7-; сравни: Мат. 17, 3 , и Јуда 9. стих). Према свима овим наводима из живота Мојсијева, а с обзиром и на опште предање и веровање нема сумње, да je Мојсије историјска личност. То je уверење било, тако рећи без изузетка, све до новијег времена. Тек појавом негативне критике» која je у опште почела да напада богодухновеност, аутентичност, интегритет и т. д. Св. Писма, почели су неки и то тврдити, да Мојсије није историјска личност. Н. пр. један од тих јесте и историчар Е. Meyer, који, не сматрајући Мојсија за истор. лич. ноет, вели, да je Мојсије херој свештеника у пределу Кадис 1 ). Напротив Р. Volz, протест, богослов, нстичући Мојснјева као ретку појаву, сматра га за истор. личност 2 ). А професор за Ст. Завет D. J. W. Rothstein, кога смо напред цитирали, каже; „У опште изгледа свима испитавачи.ма, који историјски мисле, да je неоснована тежња свих оних, који хоће, противно предању о личности Мојсијевој и његовом делу, да одрекну свему томе исторнску вредност“ 3 ). „Да личност Мојсијева није дело бујне фантазије, него бесумњива историска појава, није потребно даљњег објашњења“ Ј ). Осим тога Мојсије не само да je историска личност, него je он и аутор оних закона, које je Бог преко Мојсија дао јеврејском народу (Сравни; 11. Moj. 20. гл.;

') Сравни: Die Rel in Qesch und. Gegenw ,F. M. Schiele L. Zscharnack, IV. Bei,, Tübin., 1913., стр. 516. и 519.

2 ) Ibicl стр. 516.

*) Moses, sein Leben u. sein Lebenswerk, D. J W. Rothstein, Berlin, 1911., стр. 4.

4 ) Moses und Hammurabi, D. J W. Rothstein, Berlin, 1911., стр. 6.

„Богословље“