Богословље

V. Moj. 4,44.; 5, t .; Осија 8, 12 .). Ис. Христос и апостоли чешће се пута позивају на закон Мојсијев и изреке (сравни: Мат. 8 4 .; Мар. 7, 10 ; Лука 24, 44.; Job. 1, 17 .„ 46 .; 5, 46 .; Дел. Ап. 13 38 .; 26,, 3 . ; Рим. 10, 19 . ит. д.). Нэ и покрај најочигледнијих и најмеродавнијих доказа, да je Мојсије као изабраник Божији заиста јеврејски законодавац, ипак зато један од најдеструктивнијих протестанских богослова Ј. Wellhausen вели: „У истини Мојсије je тако мало виновник или аутор закона, као што je Господ наш Ис. Христос утемељитељ дољњохесенског црквеног уређења" '). Противно овом екстремном, а уз то ничим недоказаном мишљењу Wellhausen-a вели Rothstein : , Цео следећи развитак Израила, у најважнијим светско-историским одпосима свог националног и духовног живота, губи свој корен, ако се Мојсију и његовом делу жели порећи стварност историје“ 2 ). С обзиром на истор. дело, које je Мојсије, као изабраник Божији, стварно учинио, он je без сваке сумње највећа лачност Ст. Завета. Он се сматра као старешина и спасиоц јеврејског народа (Дел. ап. 7, 35 .). Чувени немачки историчар L. v. Ranke (f 1886.) овако се похвално изражава о Мојсију: „Мојсије je највећа личност најстарије истори;е“ 3 ). Он je политички ујединио јеврејска племена, a исељењем Јевреја из Египта дао je јеврејском народу слободу и омогућио народни опстанак. Дао je и теократско уређење државе*). Према свом народу показао je Мојсије необичну трпељивоет. Показао се као кротак, управо као најкроткији међу људима (IV. Moj. i 2 Човек смеран (11. Moj. 3,ii.; 4,i0-i3.); постојан и енергичан (11. Moj. 17, 2 -4.; 32, 19. и 20.) И т. Д. Ми смо већ напоменули, да je Мојсије најважнији јеврејски законодавац, пошто je дао Јеврејима таке законе, које je он Откривењем примио од самог Бога. По свом садржају и евреи

•) Срагни; Dr. A. Jeremias, ibid. стр. 60.

2 ) D. J. W. Rotsthein, ibid. стр. 7.

3 ) Сравни: Dr. A. Jeremias, ibid. стр. 63.

4 ) Назив теократија je грчког порекла (Д-eôç = Бог и кратёш владати). Овај назив први je упогребио Јосиф Флавије (f с. 93. после Хр.), а за ознаку оне државне управе, по којпј je Бог једини и непосредни или највиши владар, Најсавршенија теократија била je код Јевреја, нарочито после poncTt-a, а по којој je Бог преко Мојсија склопио савез ca jeврејским изабраним народом и дао им законе. Иначе се теократија сматра као најстврији устав старик култ рннх народа. Египатски краљеви, кинески цареви и т. д., доцније и римски тесно вежу своју владу са божанством

35

Хамурабијев кодекс