Богословље

Вгъруйше п большая спхъ узрите!') С каквом су брзином ове речи кроз наш народ пред његов устанак проношене и колика су оне распаљивале ! Врло обазрив у своме родољубивом раду ван граница Аустро-Угарске, како у буђењу Србије, тако и у поправци наших цоквено-народних послова у Далмацији, Стратимировић нам није могао оставити домаћег писменог трага о раду гьеговом са Самборским 2 ) на стварању Србије и пре устанка Карафорђевог. Кад се већ устанак развио, није случајност то, што je међу првим Србима са стране допао у логор устаника, с братом Јованом, Петар Новакоаић Чардаклија, чија се жена, Pyскиња, налазила била код покојне супруге палатина, Александре Павловне, и после до смрти примала пензију из руског царског кабинета. И ако су ова два старосрбијанца, затечена онда на раду у Београду, имали видног учешћа у ранијим ратовањима за слободу, били истакнутији фрајкорци, добровољци, а затим добили и чинове у аустријској војсци, опет безонога, што се могло знати о Петровим везама са околинои покојне палатине и без неких донесених добрих вести, не би успео онако брзо разбити и оне најмање наде на вероломну Аустрију и убедитн вофе устанка за тражегье руске помоћи и пошиљање депутације руском цару 8 . Петар Чардаклија, који je, као активни и пензионовани официр некадашњег фрајкора, 14 година у Будимпешти и Бечу живео и са многима се, па и представницима Русије, упознао, по казивању Баталаке, „више je него нко други учинио, да се Срби за помоћ и покровительство Русима обрате, он je управо све надмогао“, и сам изабран био у депутацију, заостао иза ње у Петрограду н задржао се затим у Букурешту „у пословима народнил!, поради споразумевања са руским генералним конзулом и кнезом Ипсилантом“ 4 Д И ако се у једном русколу прегледу догафаја у Србијн, Чардаклији мисао, да се тражи за српски народ заштита

Ч Одговор овај објавио je Мпленко ВукнкевпН у Карађорђу књ. 11./Ю6-

г ) Госп. прота Д, Руварац показавао ми je само спнсак високопостављених лица, којима се из подрума Митрополије Карлоьачке слала одређена годишња количина бољег пнћа. И Самборски je у том списку.

3 ) Ü томе видетн Мемоаре проше Машпје Ненадовпћа, Београд, 1893., 8-ма књ. Српске Књнжекне Задруге, 114. и др.,

4 ) Лазар Арсеннјевпћ Бвшалака, Историја Српског Устанка, I део г Београд 1898. г., 1ч7., 161., 2 43.

„Богословље“