Богословље

Русије 1 ), опет треба за то тражити меродавнији форум, чији je члан и експонент био Чардаклија. Сам Самборски, пошто je, и ако стар и оронула здравља, обишао Црну Гору и Далмацију, свакојако не из туристнчких побуда, а у Србији Карађорђев џевердар отпочео остваривање сна и планирања митрополита Стратимировића и владике Joвановића, његових једномишљеника и садруга у раду на општој словенској и српској ствари, имао се кренути у отаџбину своју, да би личним утицајем потпомогао обезбеђење заштите и помоћи витешком покрету српског народа на најмеродавнијем за то месту, у силној Русији, чији je владалац стајао на челу европског еветог савеза, и, у продужавању Катарининих и Суворовљевих авантура, остао галантан у расипању руске снаге за светске рачуне и интересе. Васпитан космополитски и алтруистички Александар I хтеоje у оно време, да у међународне односе унесе осећаје законитости, љубави и мира. Веровао je у високу улогу, која на том путу припада њему и његовој земљи, ни je намеравао ширити владавине Русије, машта je његова била стати на чело човечанства, ради ньеговог блага. Француска и први консул њен, који тек што се није прогласио за императора, били су најозбиљнија препрека остварењу његових машта. Убефење његово и његове околине било je: Русија нема потребе за савезима, она не треба да везује себе никаквим уговорима. „Лично за себе, говорио je Александар I, мени ништа ннје потребно, желим само допринети спокојству Европе“. У тој цели решио се „ставити узду властољубљу Француске“ 2 ). Знајући за овакву атмосверу на престолу руском и у круговима око њега, која je морала бивати предметом горког словенскиг јадања између Стратимировића и Самборског, гьих се двоје решили на енергичнији корак, ради разбијања магле, навучене на бујну Русију у време Катарине И и њена два прва наследника, неприр.одним спрезагьем екстремног страног слободњаштва са најназаднијом домаћом службеном аутократијом. Прво je требало уредити свој руски и општи словенски дом, па онда бринути бригу света и опште човечности. У том смислу

') В. Богпшпчъ Разборъ Сочинешя Н. А. Попова „Росая и СербЈи“, Саютп(_тербургъ 872, 217.

’) С. Сердонпнъ Новый Энциклоп. Словарь Ф, А. Брокгаузена и И. А. Ефрона (друго издање), т. I, стр. 917,—918.

Стевана Стратимировића план