Богословље
опширан, готово идејно потпуни извод 1 ). То je урадио или сам Самборски или руско посланство у Бечу. Како je тај извод и читан и био предмет претреса у Петрограду, то њега и наносимо овде. Он у српском преводу гласи. „Извесни недостатци joui од времена поставка Руске импорте исправљени су били и исправљају се, а на име; 1., Несигурност у наслежу престола; 2., Несразмерно насељење разних делова империје и две престонице; 3., Величина и пространство, као и разноликост језика и религија; 4., Немање вернога савезника. „Русија je једна међу свима државама света по своме језику и религији. Владаоци ce њени, y случају личних рђавих удеса, по примеру предана, лишавају поузданог прибежишта безопасности и искреног савезништва у напастима. Лишавају се они радости и утехе имати свога језика, своје религије, свога начина мисли и подједнаких склоности савезника и узајамних заштитника, с којима су везе сродства и крви веће него ли оне, које се са народима других језика стварају, превазилазе их по неизраженом, али снажно осећаноме задовољству и утехи. „Сваки европски владалац има себи равног у религији или једнородности савезника, који им у своје време користан бива. Сам Бонапарта, ма колико да je силан, ма колико да je велики, привезан je по своме рођењу Италијанима и римској религији. Једини само велики и добродетељни господар Русије нема по народности и благочашћу себи равног и самим поданицима његовим савезног ни друга, ни пријатеља, ни, шта више, по учињеном му добру, поштоваоца. Савезници и пријатељи Русије друге вере и другог племена непоуздани су. Када би Пољаци, који су једног с Русијом језика, били и једне вере и исповести, онда би држава њихова постојала до сада. Грци су једне религије, Русија je показала наклоност за васпостављење њихове др.жаве у Цариграду. Али ово не би одговарало намерама Русије задобити себи верне и искрене савезнике. Јер, народ je овај горд и уједно подао, пријатељство je његово непоуздано: у свима ратовима Русије с Отоманском Портом Грци се нису показали верни. Они за малу привремену корист више иду на руку Турцима, него ли хришћанским владаоцима.
!) Објавио га РусскШ Архпвъ за 1868. г., св. I, стр. 114,—120.
51
Стевана Стратимировића план