Богословље

„Нема под небом народа, који би имао толику љубав и наклоност према Русима и руским владаоцима, као Срби што» су. Једни језиком, благочашћелц подједнаки Словени! Простота, њнхова простоти руској je подобна; на све стране, осим Русије, признати, они, поред све удаљености, једину наду на Русију имају. Нема ли начина и зар нема места, да се владалац. Русије очински постара, да се овај добри словенски народ, који Русију и Русе увек воле, изведе у политичко биће, а с Бременом и у жељено политичко савезништво? „Срби обитавају у Угарској на обема обалама Дунава, у Славонији, Хрватској, Далмацији и Прњморју; такође и за овим пределима у земљама Турске до Јадранског мора; цео народ, међу рекол! Салом од границе Влашке до Скадра у Албаннји, међу реком Савом и Уном Словено-Српски je с најнезнатнијим разликама наречја, тако да су и сви, који се налазе у Турској, рода и језика Словено-Српског. „У садашњим прилнкама може се део овога народа, који под игом и угњетавањем турским стење, у самобитно политичко стање привести. „Кад би сверуски велики император пзволео учинитн представку султану, да он, задржавши за себе извесан умерени данак и слободу религије за Турке, који тамо обитавају, свему пределу у коме Срби живе, по обрасцу Дубровачке Или нове Републике Седам Грчких Острва, дао независност и- отпустпо га под заштиту Русије, под таквим у словом, да би господар Русије оне турске провинције у Азији, које се сада од султана оцепљују, њел!у загарантовао, па и ради задобијања нових сваку помоћ и садејство обећао, онда, вероватно, султан не би одрекао одазвати ce, ј ер би, осим горе споменуте, добио он иту знатну корист, што би на тај начин остале своје пределе, као и погранично провенције, против напада оста тих владалаца безопаснима учинио. Па и без тога, ако би се речене српске провинције, отргнувши се саме собом од султана, и против воље његове, предале најближој хришћанској држави (што лако и ускоро може последовали), султан би се не само сасвим линию својих провинција, него би још умножио силе свога суседа, а тилю би створпо себи велику погубу. „Што се тиче Аустрије, она би дужна била уступили Боку Которску и део Далмације. У замену за то може се њој дати део данашње Турске Хрватске. А кад би Аустрија и Срем.

52

„Богословље“