Богословље

уступила Српској земљи, онда би јој се у замену могао предати Влашки предео до реке Олте. Не указује ли се овде на пад Турске империје ? Али ово веома брзо и салю собом има последовати. „Остали европски владаоци могу бити успокојени овим: Прво, што васпостављење ове нове Српске државе не би било потпуно оцепљење предела њених од Турске империје, него би Срби плаћали данак, и, сматрајући се зависнима од турске Порте, у погледу осталих владалаца налазили би се као у једном истом пређашњем положају. Друго, у оној сразмери, у којој би увођењем оваквиг стања следовало снижење Турске државе, узрастала би нова Српска држава и накнађивала би собом она] губитак у општој равнотежи Европе, што би се слабљењем Турске империје показао. „И тако, ако би могуће било споменутим начином ове пределе привести у самосталну облает, онда, ради веће безбедное™ и вечитог утврђења такве државе, не чини се, да би недостало било, да руски императорски дом за владаоца ньеног одреди једног од својих великих кнежева. Простота, глупост или крајња суровост оног народа, што под Турском облашћу живи, не би требало да застраши или осујети овакву намеру, с тога, што су Далматински Срби добри и кротки, тако од части и Херцеговачки, а они, који се у Боки налазе, стоје већ на извесном степену образованна. По природи je благ и љубазан сав та] народ, као и она] у Срему. Осим тога имао би такав нови владалац довести нешто војске из Русије, а, ако не би хтео сам онамо отићи, онда би преко на.месника својих са три или четири хиљаде војске могао све управљати и у добар передан привести. Због грубости народа републиканска конституции у самом почетку не би могла корисна бити, него јој треба претпоставити монархијску управу. „Али, ако господар Русије не хтедне ни једнога од кнежева свога дома ово] намери и производству одредити, или ако би се томе од осталих европских владалаца чинила сметња, у таквом случају потребно би било као таквог одредити некое од немачких зетова или шурака, или других савезних пријатеља својих, али нарочито протестанта, који би веру и неточно православно благочашће ма и у потомству примио. Ово ]е зато потребно, што римокатолик не би хтео благочашће источно примити, осем притворно и са смепюм папства и унијатства,

Стевана Стратимировића план