Богословље

Знао je Беч и велику уло.гу Стратимировића у ширем ондашњем Словенству, да je он био привлачни магнет и најкомпетентнији саветодавац, нека врста експерта за све jyrocловенске отвари, свима учении славистима у ондашњем зарађању славистике. Њелlу су они још од 1803. год. као на поклоњење долазили. Измену осталих, два млада паучника руска, А. И. Тургењев и А. С. Кајсеров, изаслата на историјска и филолошка истраживања и изучавања по словенским земљама, нарочито су упућени били на Стратимировића. Они су за дате им задатке тражили лшшљења Шлецера, Антона, Стратимировића и Негедлија. У писму своме из Липиске, од 25. јуна 1805., године, Тургењев каже, да му о постанку словенске писменостй о томе која су словенска писмена (глаголица или ћирилица) старнја, ко je и кад je превео на словенски језик свете и црквенске књиге, боље од свију може казати Стратпмировић. Њиме се он одушевљава, тронут je пирмом митрополитовим, у коме га овај саветује и назива својим Алексашом. „Ja њега (Стратимировића), вели Тургењев, никад нећу заборавити. Како сам рад његовом портрету, који шаље из Беча...“ 1 ) У многим зборницима објављена опширна преписка његова са славистима, дела његова из ове науке ииз историје 2 ), у опште све везе ове врсте нису могле измаћи буднолш стражарењу Беча, али га je величина Стратимировићева угледа и ауторнтета и у земљи и у ширем свету разоружавала. Заиста, Страгимитовић je један од оних ретких изабраника Божјих, што собом и својим радом стварају епохе у историји једног народа. Изучавање и потпуно приказнвање његовог живота и рада предмет je опширног и свестраног истраживања. То већ чине онамошњи ближи познаваоци времена његовог, а који су ближе и писменим извори.ма за то. Ово, што je овде речено о овом великану Српске Цркве и нације наше, нека je још један приложак томе.

ПРОТ. СТ. М. ДИМИТРИЈЕВИЋ

Б Истрпнъ, ВМ. ■ — Письма и дневникъ Александра Ивановича Тургенева, выпускъ 2-й Архива Братьевъ Тургеневых!., С. Петербургъ 1911. г, 341., 342., 344.

2 ) Библиографију њихову изнео г. Д. Руварац у Прплозпма за књнжевност, језпк, псшорпју а фолклор, књ. 1, св. 1., Београд 1921. стр. 75,—83.

66

„Богословље“