Богословље

се за тај метеж сазнало и овде (то јест у Србији, где je Сава написао своје житије Немањино, бавећи ce y Студеници); мени je дошло писмо од христољубивога и благочестивога, богом назначенога и оцем Симеуном благословенога, господара Симеунове државе, Стефана Немање (то јест Стефана Првовенчанога), и од његова брата великога кнеза Вукана. Та њихова, мноме примљена молба гласила je: „Ето где су ce y страни тој узмутили народи, а блажени отац наш, господин Симеун, бившн наш господар и учитељ, тамо лежи. Стога молимо тебе молитвеника да нас, Господа ради, не презреш. Узми часне мошти господина нам Симеуна, и донеси их амо, како би се пуни његов благослов јавио над нама“. A ja, видевши њихову жељу и молбу, као и то да je треба нспунити, и потрудивши на то своју немоћ, стадох делати. И слазивши згодан час за њено остварење, приступих и отворих гроб блаженога старца, и нафох часно тело његово цело и неповрефено, ма да je он ту почивао у гробу осам година. Jep, тако и приличи онима који су угодили богу, да их бог услиши и по њиховој смрти; да им сачува све кости, и да се ни једна од њих не разори. Тада ja узех часне мошти гьегове, па се кренух на пут. И ма да je у тим био силан метеж; ипак, помоћу божијом и пресвете Госпође Богородице, и молитвама блаженог и преподобног и часног господина нам оца Симеуна, профох, како се каже, кроз огањ и воду цео и читав и неповрефен ни од кога.“ Затим Сава прича како je с очевим моштима стигао у Хвосно ;Пећ); како су се, сазнавши о том, ту наскоро скупили и Стефан и Вукан са својим архијерејима, с јерејима, с игуманима и с многим монасима, и са својим бољарима; како су свечано и уз побожне песме однели Симеунове мошти у студенички гроб, који je сам Немања још од почетка себи направио у тој својој задужбини; и како су их ту положили на дан 19 фебруара ( Šafarik , Pamâtky 2 13 ;1 ид.) Према овоме, пренос Немањиних моштију из Хнландара у Студеницу проузрокован je латинским освојењем Цариграда, византиске балканске унутрашшости, па и саме византиске Св. Горе, као и великим метежима који су по том наступили у свима тим крајевима, и нарочито у самој Св. Гори. Да ли je то баш тако, ми нисмо на чисто. Jep, као што ћемо видети, и Стефан Првовенчани, у житију Немањину које je он написао, наводи оно своје писмо, којим je он молио Св. Саву да с моштима очевим дофе са св. Горе у Србију. То пак писмо, сасвим.

„Богословље“