Богословље
на Св. Гори. Отпочела су страдања те богате тврђаве православља од крсташких пљачкашких барона и епископа, a уједно и католички црквени притисак у циљу спровођења уније. Још почетком 1206 г., легат папе Иноћетгија 111, кардинал Бенедикт, који се тада бавио код Бонифација у Солуну, потчинио je, догов )рно с Бонифацием, Св. Гору оближњем новопостављеном латинском епископу у Самарији (или Севастији) 1 ). To je свакако био један од оних западних епископа пустолова, који су се и сами придружили крсташима четвртог крсташког рата, како би и они на истоку уловили рибе у мутној води. У Самарију je њега вероватно наместио, joui пре 1206 г. câM Бонифације, а не католичка црквена власт. Јер, у почетку крсташких освајања по Византии, владари крсташа су сами на своју руку слали католичке епископе из своје војске у визангиске епископије из којих би побегли дотадашњи грчки епископи. Може бити да je Бонифације, још пре 1206 г., уступио томе самариском епископу и Св. Гору. А кардинал Бенедикт je, почетком 1206 г., можда само благословио свршени факт. И тако, Св. Гори je можда још пре 1206 г., по решењу њене политичке господарке, солунске краљевине, а ако не то, онда сигурно, почетком 1206 г., по решењу папина легата Бенедикта, одузета гьена стара самоуправа. Јер, Св. Гора, у византиско доба, није, спадала ни у какву епископску епар>ију, него je зависила право од византиских царева. А и сами гьени манастири били су тада такође од чести „царски“, то јест зависни право од царева, док су други (нарочито маши) потпадали под свој самоуправни светогорск и протат. На то су се Светогорци,' обилазећи свог директног политичког господара, солунског краља, обратили за интервенцију самом цариградском цару Хенрику. Они су молили Хенрика да шихово свето место и шихови манастири, као што су и у византиско време стајали само под царевима и под светогорским протом, а не под епископом (сем у духовном погледу под епископом Јериса), тако и сад у латинско време подлеже непосредно латинским цариградским царевима и свои протату 2 }. На овај корак, светогорски калуфери можда нису били наведени само тугом за изгубљеном самоуправом. Свакако их je и латински епископ самариски још
J ) Gerland Е., Gesch. d. lat. Kaiserreiches v. Konstantinopel I (1905) 149 ид.
2) Ibid.
71
Година преноса моштију св. Симеуна