Богословље

направио je по њој пустош, не послушавши, пакосник, заповести господње у којој je речено: поштуј оца и магер и тако даље, Но, и ако се с њим удружило .много иноплеменог народа, силе божије никако није било с њима, захваљујући завету и молитви онога светца, већ, као што je пророк рекао, они су били оковани и пали су, а лш смо устали и опростили се веза. Нисмо се надали на оружје наше, него на силу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа, и на истински благослов и молитву господина ми Св. Симеуна, Зато се и нисмо преварили у нашој нади. Јер, победивши их силом својом, он ме je опет вратио у своју отаџбину, С тога те веома молим, преподобии оче наш, Саво; послушај гласа који ти шаљем из дубине срца, и не презри моју молбу, већ завивши мошти светога и преподобнога, потруди се, па сам донеси мирисне .мошти светога, како би се осветлила отаџбина његова доношењеlМ моштију његових и доласюм твојим. Jep се оскрвнила зем.ъа наша безакоњима нашим, и исклала се крвопролићима, и пали смо у плен иноплеменицима. Непријате.ни су нас наши надвладали, те не би ли се смиловао цар Господ наш Исус Христос и пречиста гьегова мати, да нас молитвама тога светца и твојима, преподобии, сабере од језичннка и из руку иноплеменика; да исцели наше немоћне слабости, и да нас избави од противника, заштићавајући нас од сваког дела ђавољег“. На то Стефан продужује: „Тај преподобии није презрео молбу моју, већ, потрудивши се што брже, завио je мошти светчеве, и повео je са собом доста христољубивих и изредних стараца светогорских у хвалу и благодарење светчево. И пославши нам писмо, јавио нам je овако: „Примнвши писмо твоје с љубављу, и молбу твоју не презревши, мошти твога светца које желиш, носим, и сам долазим с њима, и с часним монасшма овога светог места у коме je изволео живети твој свети господар. Зато се, љубимче, спремај за његов дочек.“ „Ja пак грешник, и ако нисам могао дићи главе своје од мноштва безакоња мојих, чувши ове речи преподобнога односно ових светих моштију које бише донесене к нама; уздахнуо сам од срца; преклонно сам колена своја на земљу, и са сузама са.м се молио, овако говореГи: Благословен јеси, Господе Боже отаца наших Аврамов, Исаков и Јаковљев којн праведнике љубиш, а молитву грешника не презиреш. Jep, ни незнатне молбе мене грешника ниси презрео, већ си донео светило отаџбине његове, које осветљава крајеве све српске земље.

„Богословље“