Богословље

И одмах скупих брзо архијереје своје и јереје и монахе, па му изифох на сусрет. И предусревши мошти светчеве, одржали смо обноћну молитву на месту том, с псалмима я с песмама, па смо их, певајући надгробна пјенија, с кадом и с пријатним мирисима испратили до спремљенога му гроба код пресвете Богородице у Студеници, који je câ.vi себи припремио, и положили смо их свечано у гроб с п жвалам а, славећи оца и сина и светога духа“ ( Šafarik , Pamâtky 2 19, i ид. '). Дакле, како Првовенчани прича, разлог из кога je он писао Сави у Хиландар, молећи га да с моштима очевим дофе у Србију, није био онај који смо видели да Сава наводи, то јест латинско освојење Цариграда и Визатије, и метежи који су с тим у вези тамо никли. Разлог су били догафаји у Србији, то јест буна Вуканова против Стефана у цильу да му отме рашки nptCTo; привремени успех Вуканов помоћу туфинаца; бегство Стефаново из земље; и најзад, победа Стефанова над Вуканом при чему се Стефан опет вратио у земљу и на власт. Према томе, пренос Немањиних моштију у Србију пада не само после оних догађаја, поменутих у Св. Саве, него и после ових наведених у Стефана, с којима je он такофе у најближој временској вези. Колико je блиска та веза, јасно се види из самог причања Стефанова. Шта више, ако то причање комбинујемо са казивањем Савиним да су пред мошти Немањине, кад су оне стигле у Хвосно (Пећ), изишли заједно и Стефан и Вукан; онда би излазило да je тај пренос моштију близак по времену и измиреньу Стефанову са Вуканом. Теодоснје (изд. Даннчпћ стр. 97) заиста и каже да су Стефан и Вукан обновили братску љубав тек од доласка Саве с Немањиним моштима у Србију. Вукан се дигао противу Стефана по смрти Немањиној. При том су Вукану помогли Мафари. Стефан je потукао Вукана, и вратио се у Рашку и на рашки престо, помоћу бугарског цара. Калојована. Ти догафаји нису стари ји од 1203 год. (Јпречек К., Ист. Срба прев. Радонић J., I 1922, стр. 211 je напрасно умро под престоницом солунске краљевине латинске, Солуном, 1207 год. А ни Вукан нам се више не поминье

') Доменшпјан je и у Симеунову и у Савину житију изоставио из горњега одељка Првовенчаног, па чак и у п Iсму Првовенчанога, све што се односи на борбу Стефанову с Вуканом издање Данпчпћево стр. 93 и 1 93). Теодоспје није ништа прескочио (гл. Данпчићево издање: стр. 78 и д.).

75

Година преноса моштију св. Симеуна