Богословље

после априла те године. Од 1208 пак, ми чујемо само о његовим синовима (Јпречек, на истом месту). На основу света овога пренос Немањиних моштију из Хиландара у Студеницу тешко да би могао бити после 1207 г. Јер, према горе наведеним речима Стефановим, Србија се, у време доласка Савина с моштима Немањиним, тако рећи још пушила од крви, пролпвене у Стефаново] и Вуканово] борби; a joui се није сасвим ослободила ни од туђинаца. Свакако, Стефану су мртви Немања, а и Сава, требали што пре у Србији, како би му морално помогли да се утврди на власти; да скупи народ, и да потпуно отера туђина из српских граница. А и Сава се, како Стефан каже, журио колико je год могао, да очеве мошти што пре донесе на српско земљиште. Све je, дакле, са тим преносом, после победе Стефанове над Вуканом, ншло веома брзо. Али, ми у Првовенчаног не налазимо само догађаје, за које тамо сто]и да се пренос Немањиних моштију десио одмах после њих. Стефан нам наводи и један низ догађаја, којима je, по свој прнлици, пренос моштију његова оца нспосредно претходио. То су Стефанови односи са бугарским великашем Стрезом. Првовен Iани о томе прпча у даљем току свога списа. После одељка о преносу Немањиних моштију, у toai спису иде одељак о првом празнику Немањине смрти, прослављеном на cpncKOiM земљишту; о чуду које су том приликом мошти св. Симеуна учиниле, изливши из себе и у Студеници миро, као и о другим чудима које су оне не само тада, него и доцније стварале. Затим долази одељак о походу, који je противу Стефана извршио, у савезу са цариградским латинским царем Хенриком, нови бугарски цар Борило, који je, по изненадној смрти Калојовановој под Солуном, отео бугарски престо. По Јпречеку (Ист. Срба прев. Радонић, I 214), овај се поход догодио чак око 1214 г., а изазван je Стефановим противљењем да Борилу изда његова „брата“ и противника С греза, који се од Борила био склонно на српски двор. По свој прилици, та] поход пада у то време. |ер Стефан овде назива - Хенрика зетом Бориловим, а Хенрик се оженио Бориловом кћерју тек око 1211 г. Али, реченом походу није био узрок Стефаново неиздаваше Стреза Борилу. Јер, нити Стефан то каже, нити се Стрез око 1214 г. још налаоио код Стефана, него je већ одавно, Стефановом помоћу, био постао господар Просека (Мушафчневъ П., у ниже навсденој расправи стр. 59.).

„Богословље“