Богословље

У сваком случају Ампер се тако рећи одмара у психологии и метафизици од математике и физике. У једном писму вели Ампер да не воли више математику („je n’aime plus du tout les mathématiques“), него налази задовољства само у својој психологији 1 ). Метафизика, његова „драга наука“, како je у једном другом писму назива, испуњавала му je главу („те remplissait la tête“) док није почео сневати „само о електричним струјама“ 2 ). Теорија независних релација, „као теорија експликативних хипотеза“ сачињава основ „сваког објективног ноумеаалног сазнања' 3 ). У истини појмови релација нису ништа друго до појмови закона, а не појмови супстанција, т. ј. „општих идеја“. „То су примордиални закони сваке егзистенције“' < ). И ово треба нарочито нагласити, јер и у овом погледу Амперу припада једно од почасних места не салю у историји модерне науке, него и логике те науке, на супрот логици старе, аристотеловске науке. У том смислу Амперова се теорија може сматрати, како слю ми то давно истакли, као нека врста индуктивне метафизике 5 ). Шта су релације? „Реални свет“ може по Амперу садржати без контрадикције само идеје односа, „лишене свака субјективности“. Може бити допуштено метафизичарима, као Канту и Берклеју, вели Ампер, да им одузму објективност (de les ~désobjectiver“), али против њих постоји „бескрајна вероватноћа“ 6 ). Управо зато што су односи ове врсте (ces sortes de rapports)- тако „апсолутно независни“ од природе оних садржаја између којих постоје, може се „претпоставити без апсур-’ дности" да они постоје и сами по себи „између ноумена“ 7 ). Те од нас независне релације јесу основне особине ствари, њихови први или примарни квалитети, qualitates primae, primariae, у оном смислу у коме их je схватао Локе, као и већина сколастичких философа. Те су релације ноуменалне зато што

') Journal et correspondance d’ A. M. Ampère, 1872, p. 348.

2 ) Correspondance et Souvenirs, recueillies par M-rne H. C. 1875,1, p. 267

3 ) Phil des deux Ampère, p. 269. Noumenon je означавало joui код Платона апсолутно, нечулно биће ствари, суштину ствари („по себи"), која се може сазнати само разумом.

4 ) о. с., р. 278.

5 ) Исп. моју дисертацију „Die Philosophie A. M. Ampère’s, Berlin, 1908, p. 37.

6 ) Phil. des deux A. p. 155

7 ) o. c. p. 245.

81

Метафизика и теологија физичара Ампера