Богословље

из историје најстаријег хришћанства морају да бришу и апостола Павла са његовим посланицама. У одбрану историјске ексистенције Исуса Христа устали су нарочито немачки богослови и професори, присталице тзв. историјско-критичке школе. Од једног nosniror немачког универзитетског професора пала je на рачун оних који поричу историјску ексистенцију Исусову једна ни мало ласкава примедба: да у историјску личност Исусов/ може сумњати само луда. До данас joui ни један прави историчар није посумњао у историјску ексистенцију Исуса Христа. ■ Друго питанье, на које ваља одговорити, јесте: износе ли јеванђелија Исуса онако, какав je он заиста био, или у јеванђелијима поред истине има и измишљеног? Јеванђелија нам пружају слику Исусову која поред чисто људских црга садржи и много натприродног. Исус чини многа и велика чудеса; о себи говори као о неком вишем бићу; тврди да je њему предао све Отац његов небески и да ће доћи да суди живима и мртвима. Данашње доба не признаје ништа натприродно, све натприродно узима за причу, бајку, па не може и неће да прихвати слику Христову из јеваиђелија. Ако јеванђелисти верно износе речи и суд Исусов о самоме себи, онда je, кажу неки модерни критичари, Исус морао бити умно болестан човек, занесењак, који се др-жао за сина Божјег, иако je био само обичан човек. Таких људи, који су за жалење, вели се, било je увек. Други критичари, којима јединствено морална, света и узвишена личност Исусова не дозвољава да у њему виде фантастичног занесењака и да га као таког одбаце, држе да je Исус био само човек и да он сам себе никада није назвао сином Божјим у правом смислу те речи. Таким сином Божјим начинио га je тек апостол Павле, његов индиректни ученик, који га je гледао само у светлости шго jy je видео пред Дамаском, или, још пре апостола Павла, прва хришршска заједница. Вера ове последнее, каже већина ових кригичара, уплела je све натприродно у чисто људску слику Исусову и, дабогме, заслуга je модерне критике што je слику Исусову очистила од свега натприродног, па га сад знамо онако, какав je заиста био: идеално моралан човек. Но коликогод je лако поставити тезу да je Исус био само човек, толико je тешко одговорити на питање, како je онда, одмах после његове смрти, постала вера у његово божансгво. Ови je један од најтежих богословских прбј-:

7

Личност Исуса Христа