Богословље

Било би од интереса изнети овде и Амперову „моралну психологију“, како je његов сии назива, т. ј. фрагменте његове психологије емоција и страсти. Али то би нас одвело можда и сувише далеко, а томе, у осталом, овде и није место. Рећи ћемо само да и ту Ампер на je дном месту износи, на супрот жељи, „слатка“ осећања наде 1 ), ида питање - будућег живота, које с оьим питањима стоји у најтешњој вези, и с ове стране добија нарочите потпоре. Навешћемо зато у целини један фрагменат где je то Ампер јасно истакао. „Како човек не би био изненађен (frappé) идејом која je не мене увек чинила жив утисак (une vive impression)? Толико милиона људи, који су прошли на земљи, испуњавали су (ont occupé) све тренутке свог живота радовима који су једини могли да им прибаве средство да одрже своју мучну егзистенцију; сви они који су живели у земљама, где je цивилизација угашена или није добила скоро никакво развиће, имали су исте способности, као и они, који су се највише уздигли у сазнању света, самих себе и свога Творца; па зар су те способности имали само зато да се оне никад не развију? Ова je претпоставка и сувише увредљива (trop injurieuse) за бескрајну интелигенцију“, т. ј. за Бога 2 ). Високу моралност Амперову, његову племениту несебичност, која потпуно одговара његовој високој религиозности, најбоље илуструју речи, које je овај велики научник, умирући, рекао једноме од својих пријатеља, када ce овај забрииуто распитивао за његово здравље. „Моје здравље! Зар je питање о моме здрављу? Међу нама не треба да буде другог питања до о ономе што je вечито“. И овај велики човек je умро спокојно, као што му je била жеља, „у љубави ка Христу“ 8 ). Своје дужности на земљи овај генијални човек био je у сваком погледу потпуно испунио.

х ) о, с., р. 175 и д,

2 ) о. с., р. 180.

3 ) Correspondance et Sonvenirs, 11, р. 99. Die Philosophie A. M. Am pèrès, p. 101.

Д-Р БОРИСЛАВ ЛОРЕНЦ.

89

Метафизика и теологија физичара Ампера