Богословље

Духу и Св. Љубави (§ 14.), о Богу као Личности (§ 15.), специјелно као Личности Апсолутној (§ 16.), о Богу као Тројичном у Лицима {§ 17.) и о својствима Божјим (§ 18.). У другом, мањем, одељку исте књиге (стр. 449.—580) излаже се догматска наука о човеку као слободном створењу Божјем. Посепце аутор овде посматра човека као натурално створење Божје (§ 20.), затим као Богосличну персону (§ 2!.) и као социјално-историјско биће, у вези са науком о Божанском управљању светом у историји (§ 22.). Сваки од ова два дела друге књиге првог тома рада професора Зеберга завршује се разлозима, којима исти правда своју догматску науку о Богу (§ 19.) и човеку (§ 23.) са гледишта принципа, који je он ставио као основ целом свом догматском систему. То je садржина првог тома догматике професора Зеберга Да би нам биле сасвим јасне и појмљиве све особине његовог догматског рада, ми морамо да овом раду тачно одредимо место у историји општег развитка протестантске догматике. Протестантска се догматика јавила као реакција, па чак м као протест против римо-католичке схоластичке догматике. Темељ су јој положили оснивачи протестантизма, нарочито Лутер и његов сарадник Меланхтон. Одбацив сваки спољашњи ауторитет у религији, они су дали потпуну важност унутрашњем, личном религиозном осећају. На тај начин je протестантизам унео у догматику принцип субјективизма. С друге стране су оснивачи протестантства порекли сваки знача) метафизичком елементу у религији, дакле и у догматици. По речима Лутеровим никаква човечанска мудрост не може да зна шта je Бог у Себи Самом, у Својој суштини... јер истине хришћанства, које спасавају човека, стоје extra, intra, supra, infra, citra, ultra omnem veritatem dialectikam" 1 ). По Лутеровом уверењу, право хришћанско знагье о Богу je оно, које нам Бог даје не Самим Собой, већ Својом појавом и делима (wie Gott von aussen zu uns kommt). Другим речима: истинито познавање Бога не приказује нам Божанску Суштину и природу, већ само Божанску вољу, која се људима открила 2 ). Али пошто ce нама Божанска

!) Види: Walch. Luthers Werke. Halle. 1740—1753. В. XII. S. 831; В, J S. 16; В. VIII. S. 90. Упор. Th, Harnack Luthers Theologie. Erste Abtheilung. Erlangen. 1862. S. S. 57.—58. 65 et cet.

2) Walch, dt op. В. I. S. 2324. В. VI. S. 373. В. X. S. 1205; В. VIII,. S. 1597. упор, Harnack, dt. op. В. I. S, 92.

Оцене и прикази