Богословље

његова слоја који највећу пажњу обраћа на обредне ствари. Тај слој (илиможда слојевн) има и омиљену фразеологију, коју сусретамо и у нашем опису. Тако напр. и овде налазимо речи и изразе као што су ; bara (створити), zakhar uifqebha (мушко и женско), chaftho ereš или chajjaih haareš (дивље животиње), leokhlaI e okhla (на храну), min (врете), miqwe (збориште), phara w e rabha (расти и множити ce), ramas, remes (мицати се, оно што се миче) šaraš, šereš (гмизати, гмизавци). Овамо долази и то, да се највише биће не зове личним именем (Jahwe) него просто Чоhim (Бог). Сло] у Петокњнжју, који има све овде изређане особнне, нарочиту фразеологију и стил, зове се у науци Свёщтентки Кодекс, јер обраћа велику пажњу особито на свештеничке и свештене ствари. Та] кодекс спада у један од најглавнијих извора, из којих je састављено Петокњнжје. Нећемо се упуштати y питање да ли je и колико оправдана богословска критика, која Петокњпжје сматра за дело састављено на основу најразиоврснијих извора, него Немо узети као да су сви резултати таке библијске критике тачни; иначе бисмо морали прво доказать погрешност тих резултата и тачност другог становишта, па онда приступи™ даљем расматрању, што би нас само удалито од предмета. Стајсмо дакле на терен сасвим либералне библијске критике. По резултатима таке библијске критике Свештеннчкн Кодекс, који има сродности с пророком Језекиљем, представл>а један од најмлађих елемепата у Мојсијеву Пеншатеуху. Узима се да je постао за време вавилонскога ропства у шестом веку пре Христа, а да je објављен у јудејском народу у доба Немије и Јездре, који га je донео из Вавилоннје у Јерусалим око 444. године пре Христа. По оним особинама које слю л\аломас изнели, причање о стварању je очевидно саставни део тога егзилскога списа. То онда значи да причањс није забележио Мојсије на четрнаест векова пре Христа, него да je оно написано на више стотина година после Мојсија. Можда he се некоме учинити да библијска космогонија утолико више губи од своје вредности уколико јој више одузме.мб од њеме старости. Можда he се многи разочарати, кад дозна да место Мојсијева авторитета из четрнаестога столећа бнблијско причање има за автора непознатога писца из шестога,

112

„Богословље“