Богословље

слови Бог седми дан, и посвети га, јер тада почину од свега посла својега, који створи и учини. То je постање неба и земље, кад беху створени“.

Разгледавши библијски текст зауставићемо пажгьу пре свега на неким проблемима у свези с литерарним и стйлистичким особинама његовим. Ко га пажљиво прочита, не може да не примети с каквом je брижљивошћу разрађен предмет по савесно изведеном плану. У основи причања лежи схема од шест дана; на те je дане по плану распоређен сав материјал. Догађаји су сваког појединог дана обрафени с једнаком вољом и марљивошћу, и као засебна сличица метнути у нарочити, увек подједнак оквир. Оквир се састоји у једнаким формулама за све даме у почетку и на крају причања о ономе што je створено једнога дана. Пред сваким стваралачким актом долазе речи И рече Бог: нет.. ■. Причање о творевини сваког новог дана завршује се реченицом И бп јушро, и он вече, дан тај и тај. Али има и других паразитах црта, које се стално понављају. На пример, после сваке Божје стваралачке заповести дояази фраза н бн тако, па се онда опис извршивагьа Божје заповести почиње рачима п начти Бог, итд. Одступања од строге конзеквентности у спровафању тих формула, које представљају оквир или костур припашу, врло су незнатна и могу се донекле исправити према грчком тексту. Напр. после свакога дела се коистатује и виде Бог да je добро, само не после другога. Али у грчком преводу исто се казује и на том месту, те je могуће да je у јеврејском испало погрешком преписивачсвом. Осям те брижљивости у плану и систематичности у изради, опажа се и тежња к дефиниции и класификацији. Тако се напр. зелен поближе дефинише као „биље, што семе носи по својим врстама“, а животиње се на земљи разврставају у звери земаљске, стоку и све што се мине, и то све „по њиховим врстама“. Овамо се напослетку додаје и човек, У дефиницијама автор иде до педантности, и изложивши ć тачном дефиницијом шта je Бог заповедно да постане, све то понавља с упорном истрајношћу приликом констатовања да je заиста и постало. Дакле савесна израда по плану, научна систематичност и истрајна педантност су црте које се истину у овоме саставу. Све те особине долазе и на другим местима у Мојсијеву Петокњижју, и то као нарочито карактеристична особина онога

111

Библијсш казиваше о постању света