Богословље

мевања за њега међу светским људима. На тај начин створене су спољне могућности да се владика Никола] развија независно од духа свога времена, његових моментаних потреба и његових криза. И владнка Никола] je ишао све даље и даље путем једног дефинитивное и религиозное хришћанског сазнања. Куда ће га све одвести та] пут, у Божјим je рукама. Шта ће му све донети та] пут, то je сада тајна. Но велика je то утеха да он иде, да он корача напред и да свака нова књига представ.ъа неку врсту духовне етапе, духовное сабирања са засејаних њива и поља његова духа, те стога, ма како то невероватно изгледало, носи интимни аутобиографски карактер. Ове две књиге Омплнја представљају најновије плодове спиритуалног пута владике Николаја. Вели да су првобитно намењени свештенству, да им помогне недељом и празником да народу, који, на велику жалост, мало што од гога зна, расветли тајне Јеванфеља. Ради тога су писане популарно и опширно. A старински наслов требао je да их сачува од очију непозваних. To je нека врста можда п несвесне освете. Јер ништа мање људи наши не знају него он јеванђеље, и ништа више не мисле да знају него он Јеванђеље. Зато им се затваpajy врата. Можда још није дошло време. Јер ове Омнлпје, ако ништа друго, увериле би многе да простота јеванђеља може и да превари људе при испитивању његове дубине. Владика Никола] зна једно потпуно сигурно и то каже сваким редом свога коментара : да ]е Бог исто тако премудар и велики у најмањем као што je у највећем. То ]е прво. Али тиме се одмах целокупан ниво јеванђелских мисли диже sub specie aeternitatis. Цело Јеванђеље постаје симбол и сваки jeванђелски симбол, с друге стране, садржи све Јеванђеље. Историја света ]е понављање у великом историје свакога човека. То je друго. Један je исти пут и процес потребан за све људе и свакога човека. Отуда и вечна истина Јеванђеља као путоказа. Омилије су рађене врло марљнво и потпуно у духу најдубљих хришћанских спиритуалних тумачења. Оне значе велику добит за нашу религиозну литературу и не сумњам да ће помоћи знатно удубљењу нашег хришћанског сазнања. У њима ce peфлектује један одређен хришћански и православии однос према животу, што je за ове дане наше религиозне и црквене кризе читаво исповедање. Ja се надам да простота излагала и мало већа опширност, која je сходна циљу, неће сакрити од неких

202

„Богословље“