Богословље

je писао y десетол\ веку после Христа, те влада уверење да je она белешка дотерана према библијском причању, иако jy je автор люгао црпсти из старих извора, a указује се и на предњеазијско порекло Етрушчана. У околном свету, који je бпо ближи Йзрашьцима, неке додирне тачке налазимо у иранској космогонији. У књизи Бундехеш, што код Парса одговара библијској књизи Посшањестворење je такођер подељено у шест периода, а ред им je овај: небо, вода, земља, биље, животиње и људи. Светлост се не спомиње, jap по зороастарском учењу она није створена. Али књига Бундехеш je млађега порекла, те je могућ и библијски утицај, иако неки сматрају веројетни.м да je онај ред црпен из стара иранске традиције. Но с обзиром на зороастарски дуализам иранска представа тешко да je могла имати утицаја на библијскога автора. Много пре и много више него с Перзима имали су Израиљци додира с Мисиром. Мисир и Ханан су од вајкада били у врло уским односнма. Немамо једне опредељене мисир ске космогоније. Било je, како се чини, више различитих представа о томе предмету. У Елефантини се димијуруг звао Хнуму, који je кас лончар од нилскога муља начинио своје створове, или je начкнио светско јаје. У Мемфису je бог вештина Птах дао богу светлости и сво.ме телу уметнички облик. У Хермополису причаху да je бог Тот заповедно да свет постане, пре свега осам богова. „Што слете с гьегових уста, догоди се, и што прозбори, постаде“. Изгледа да je доста распространена била представа да je читав свет постао из воде. Скривена семена ствари кроз многе векове спаваху у недрима лграчнога потопа, званога Нун. Како су та селена никла, различите се причале у различитим номосима или окрузима. У тој води постојаше испочетка само Бог Тум. Самооплођењем породи божанства Шу и Тефёне (Тефнут). У Нуну лежаху у загрљају земаљски Бог Геб и богиња неба Нуита. Нов бог Шу, ухвативши обелга рукама Нуиту, подиже je погружении мишйцама изнад главе, и тако их растави, те постаде небо и земља, и сунце пође по небу. У овом причању налазе сродности с библијским (а и другим) казивагьелг у толико што и овде имам о првобитно море, и што се небо (насилно) раставља од зем.ъе. Налазе да и феничка кослгогонмја има неколико додирних тачака с библијском. Феничко схватање знамо из три извора.

120

„Богословље“