Богословље

Јевсевије ( Praeparatio Evangelica, 1 io) наводи шта je Филон из Библоса забележио по иском феничком писцу Санхунијатону. Дамасције пак (рофен око 460 г. после Христа) предаје нам што je нашао код Аристителова ученика Еудема и другое писца Моха (у Дамасцијеву делу о првнм почецима, гл. 125;. По Санхунијатону je извор свију ствари хаос мутан и црн као Ерев узбур кан ветром, у којега су се заљубили његови елементи, који представљају мушко и женско начело у божанству. Женско се начело у другим космогонијама из Библоса зове Вааи, што упорефују ca bohu у библијском изразу tohu wabhohu. Кад се та два намела cj едините, родио се Мот, из којега су постала семена свега саздања и порекло свему, а пре свега „небески чувари“. Мот бете налик на јаје. По Еудему прва начела беху Хронос, Потос, и Омихли, последње двоје родите Аир и Авра, а од њих двоје потиче јаје. Код Моха сједињењем Етира и Аира paija се Улом (јеврејски olam, свет), од којега потиче Хусор, „први отварам“, па онда „јаје“, које представља небо, a које je Хусор преполовио и начинио од једне половине небо, а од друге земљу. Има ли ова феничка космогонија додирних тачака са јеврејском ? Очевидно врло мало. Видели смо да некоји упоређују име Вааи са јеврејским bohu. Јеврејска реч значи пустот, празнина, феничка значи ноћ, а вели се да je Вааи жена ветру Колпију, а мати Еону и Протогону, првим смртним људима. Али некоји узимају да Вааи није ништа друго него вавилонска богиња-мати Бау. Има претпоставка (Halévy, Mél., 387) да место Мот треба читати to Mot, а то би било јеврејско Ehomoth (исп. Бр. 824 b e en-t e homoth), т. j. океани. Ту бисмо опет имали један траг сродности. Сродност би била и у представи о дељењу неба и земље, а у изразу лебднјаше (т. j. као птица), у другом стиху књиге Посшање, о Духу Божјем над пучином, налазе траг представе о првобитном свету као јајету. Остаје још да разгледамо вавилонску космогонију. Њу познајемо већ дуже времена из две белешке код грчких автора. Онај исти новоплатонски писац Дамасције, којега смо већ цитирали, у оном истом делу, прича и о томе како су Вавилонци замишљали почетак овога света. Друга белешка je извод из Бероса, писца трећега века пре Христа, који je цитирао Александар Полихистор, а сачувао га Синђел да се не изгуби с кроником Јевсевијевом (кньига 1.). Вавилонско схватање смо

121

Библијско казивање о постању света