Богословље

још боље упознали, када je 1873. године Ђорђе Смит ископао „Халдејску Генезу“ из развалина Асурбанипалове библиотеке у Ниневији. Берос, беше Мардуков свештеник. Написао je дело Вавплониака, које je посветно Антиоху I. Сотиру (281 —262. пре Христа), a које Јевсевије цитира. Берос вели да je било време, када све беше помрчина и вода, и у њима постадоше бића нудновата и која су пмала особит облик : постадоше тобоже двокрилни људи, a некоји и четворокрилни и дволични, који имађаху салю једно тело, а две главе, мушку и женску, с двоструким полним органима, мушким и женским; затим други људи с јарећим бутинама и роговима, а с коњскшм ногама, па онда који су однатраг били когьи, а спреда људи, који и.маше хипокентаурски облик. Постадоше и биковн с људским главалш, и пси с четири тела с рибллш репом одостраг; да.ъе, коњн са псећим главами и људи, и друга бића с коњским главама и телима, а с рпбљим репови.ма, и друга бића разноврсних животињских облика. К томе још рибе, глшзавци и змије, и многа друга нудновата бића, која имађаху једно с другим промењене облике; од њих су и ликовп посвећени у храму Вилову, а над свима њима владаше жена Олюрка (погрешно Оморока), а то je халдејски Талие погрешно Талат), грчки преведено щалата (море) с истом бројнол\ вредношћу (слова) као ч у речи) селинп“. Овога одсека Беросова нема на таблицами клинастог писма, које садрже епос о створењу света. Фрапменти тога епоса публиковани су 1876. године. Од тога доба новим открнЬйма су попуњене многе празнине у епосу, a нађени су и дупликатнЕпос се састојао из седал! таблица, и зове се по првој фрази Eniima eliš (Када горе...). Нађене таблице могле су бити наппсане најдаље у седмом веку до Христа. Али се мисли да су копије с много старијега оригинала, који je стар може бити и две хиљаде година до Христа. Мит je сам по себи веројетно постојао у запйсима другог облика joui вековима пре тога. Ту je изложена теорија о створењу, на којој се оснивају белешке Бероса и Даlмасција. Прве линије (21) прве таблице описују првобитни хаос и како су постале божанске генерације једна за другом: Када горе небеса не беху названа, нити je земља доле носила пме,

122

„Богословље“