Богословље

представе о облику његовог преображеног живота, и мишљења о начину његовог васкрсења, и да оне (вести) показују јасне трагове стварања легенди. Она (вера) ће се задовољити убеђење.м, да je Распети (Исус) своје заплашене ученике (на неки начин) уверио, као што je доцније Савла уверио, да он живи и влада. Даља питања она (вера) мирно препушта области науке, и зна да одговор науке не чини ни всрујућим ни неверујућим“ 1 ). У овим се речима јасно виде главке линије Лутеровог принципа: лично религиозно искуство у облику само осећања као најглавнијег, најважнијег и основное у религији. Теоријски њен део je потпуно забачен и одстрањен. Но треба имати на уму, да се не долази само по практичном већ и по теорпјском путу до идеје о јединственом значају личности Исуса Христа за религиозни живот. „Веза религиозног искуства са религиозним мишљењем чини садржину религиозне свести“ 2 ), каже знаменити руски филозоф Владимир Соловјев. Па и међу либералним протестантима се многи у овоме слажу. Тако нпр. познати религијски филозоф Георг Рунце каже: „Свака религиозна пракса, те и хришћанска, ради оријентисања себе саме потребу]'6 науку о принципима“ (т. ј. теорију) 3 ). Није могуће ставити Исуса Назарећанина као религиозно средиште, а да се не заинтересујемо за његову исторнјску личност. Он није само једна религиозна идеја, већ и историјска личност. Тражећи религиозну идеју у Исусу, ми се свуда сукобљавамо са историјским предметима, и ако их обиђемо, то онда нећемо ништа наћн. Ако, дакле, из Библије изузмемо све оно, што носи у себи карактер натприродности као неисторијско и излишно, онда шта остаје? Остаје оно, што такође подлежи критици, јер критици се у опште не могу поставити границе. Тако нпр, Фридрих Алберт Ланге, писац „Историје материализма“ и атеиста тврди, „да открића науке долазе у најоштрији сукоб баш с оним, што (либерални) реформаторски богослови хоће још да задрже из инвентара Хришћанства“ 4 ).

J ) Ib., стр 161.

2 ) WL Solovjeff : .Zwölf Vorlesungen über das Gottmenschentum“ (Philosophisch-antroposophische Bibliothek. Stuttgart 1921), стр. 45.

u ) Georg Runze : .Katenhismus der Religions philosophie". (Leipzig 1901.), стр. 255.

*) Fr. A. Lange: .Geschichte des Materialismus“ (Deutsche Bibi, ln Berlin), стр. 363.

167

Знача] личности Исуса Христа