Богословље

Васпоставити некакво Хришћанство без Христа Богочовека je утопија. Не као човек, већ као Богочовек, Исус Христос je гаранција своје науке о животу. Ми врло добро знамо, да се о једноме човеку никад са апсолутношћу не може рећи ; пре њега нико није видео истину, нити ће je ко после њега јасније уочити. За сваку идеологију човекову важи историјски континуитет, те je нпр. сваки геније у многоме резултат прошлостн и израз садашњости, те с тога и не припада сва заслуга само његовој личности. И још једно правило важи за човека; Он не открива апсолутну, коначну и делу истину. Њу позније времедотерује, глади и допуњава. Један француски фалозоф и атеиста каже : „Геометрн су од вајкада имали највеће поштовање ка Еуклнду. Али без обзира на ово, свп су се они трудили да Еуклидовим (математичким) формулама нове прикльуче. Зар за люралне истине треба да важи друго право него оно, које важи за математичке? Зар je у стању иоједпна лпчност да све у себе прими и да за све нађе један исцрпан израз ? Либерални протестанти говоре о „тајни Исуса“. Али зар није свет пун тајни. и зар нисмо ми самима себи једна тајна?“ 1 ) Човек je човек; и говори™ о „тајни Исуса“ je исто што и говори™ о „тајни Питагоре“, „тајни Бизмарка“, „тајни Јанка, Марка“ и т. д. То су празне речи, које немају никаквог смисла за стварно религиозни живот. У Хришћанству, у правом Хришћанству се може говори™ само о „тајни Христа“, попут св. ап. Павла ; а никако о „тајни Исуса“, попут неког модерног хришћанина без Христа. Мало час цитирани француски филозоф и атеиста сасвим правилно оцењује значај схватања саме личности Христове за одржање Хришћанства : „Хришћанство хтети одржати, а да се не призна Христос Сином или најмање послаником Божјим, je једно такво подузеће, коме се само духови са оскудицом логичке способности могу одатп. Ко откровење (објективно) одбаца, тај треба куражно да се филозофом назове и да се ка Библији и јеванђељу не односи другојачије, него као ка диалозима Платоновим или чланцима Аристотеловим, Ведама или Талмуду“ 2 . „Ново Хришћанство“ хоће да из хришћанске релнгије из-

Д J. AI. Guyau : „Die Irréligion der Zukunft". Soziologische Studie (Deutsch von M. Kette. Leipzig 1910), crp. 173.

5 ) Ib,, crp 169.

168

„Богословље“