Богословље
баци сваки натприродни елеменат. Његови представници махом тврде, како je натприродни елеменат као сасвим случајно ушао у Библију, да му там о није место, да он тамо нема никакву значајну улогу, и да се може отуда избацити без штете по саму суштину хришћанске религије. „Уочљива je појава“, каже један од њих, „да тамо, где религиозна живот у Бнблији врхунац достиже, да тамо чудо одступа или и сасвим исчезава, тако код старозаветних пророка, тако код Исуса, тако код Павла. Може се сва проповед пророка, сво Јеванђеље Исусово, сво учење Павлово представити, а да се у опште питаше чуда и не додирне. У највишој мери важи ово код Исуса. Његова проповед о спасењу душе не ослања се ни на који начин и ни у којој тачци на какве приче о чудима или на каква нарочита чудесна дела“ 1 . Међутич, ово je, као што смо раније показали, савршено нетачно. Јер, не само што су се поједине поуке Христове десиле поводом извесних натприродних аката, него су за основу целокупног религиозное живота и спасења били постављени; сам факат и вера у нашарпродност личноси Исуса Христа. Хришћанство без- Христа Богочовека није Хришћанство. јер, Хришћанство je религија спасења, и као таква ce појавила и била проповедана. А ако се Исусу Христу опорекну натприродна својства, онда; у чему нас он може вшие спасти него какав други смртни ? ! Што би се онда морали везати за шегово име и његову личност, ако он не представља један непогрешни и непролазни ауторитет?! Снага и значај хришћанске религије за човека лежи баш у божанској личности Исуса Христа. Један ортодоксии протестант врло лепо каже : „Ако се чигьенице спасења елиминирају из живота Исусовог, то je он човек као ми, и он нам исто тако не може дата опроштење грехова, живот и блаженство, као ни Буда, Мухамед и Конфучије, па нека би се говориле те још како високе речи о његовој религиозној reнијалности и јединственој величини“ 2 ). Убеђење у васкрсење Исуса Христа сломила je дефинитивно код апостола сумњу у Божанство Исуса Христа и у апсолутност његове науке, што им je и дало иеизмерног одушев-
Ч А. Pfannkuche: „Religion und Naturwissenschaft im Kampf und Frieden“. (11. Aufl. Leipzig 1912 Bibliothek: Aus Natur und Geisteswelt ; Sammlung wissenschaftiich-gemeinversiändiicher Darstellungen; 141. Bändchen), стр. 110.
2 ) D-r P. Paulsen: .Der moderne Pantheismus und die christliche Weltanschauung“ (Halle 1906.), стр. 50.
169
Знача] личности Исуса Христа