Богословље

варварски обичај, одредио je неке градове као уточишта за оне преступе, који су учињени нехотице и случајно (сравни: IV Мој. 35, 6. и др. места). Хамураби о праву асила или уточишта у опште ништа не говори. „Ако изађе ватра и наиђе на трнье, па изгори стог или жито, које још стоји или њива, да накнади она] који je запалио“ (II Moj. 22, 6.). Ове одредбе у Хамурабијевом кодеку сасвим нема. „Немојте цвилити удовице и сироте. Ако ли коју уцвилиш у чему год, и повиче к мени, чућу вику њезину, И запалиће се гњев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша деца сирота“ (II Moj. 22, 22.-24.; исто тако и V Moj. 10, 18.; 27, 19.). О овој се Мојсијевој директној одредби, што се тиче заштите удовица и сиротих, у Хамурабијевом кодексу говори донекле индиректно у §§ 28., 29., 172. и 179., и то више о опскрби удовица и сиротих, a мање о заштити против њиховог вређања и угњетавања. И по овој одредби je Mojсијево законодавство хуманије и напредније од Хамурабијевих одредаба. „Немојте изврнути правде сиромаху своме у парници његовој“ (II Moj. 23,6.) и „Кад даш у зајам новац народу мојем, сиромаху који je код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате“ (И Moj. 22, 25.). И ових хуманих Mojсијевих наређења код Хамурабија такође нема. Напред смо већ напоменули, да Мојсије на више места својим одредбама указује пажњу и странцима (II Мој. 22, 21.; 23, 9.; 111 Мој. 19, 10.; 19, 33. и 34 и т. д.), шта више и непријатељима (II Мој. 23, 4. и 5.). О овом, да се тако изразимо, космополитском Мојсијевом погледу нема ни помена у Хамурабијевом кодексу. Исто тако Хамураби ништа не говори ни о љубави према ближњем, о чему Мојсије такође на више места у свом Петокњижју говори. Између Хамурабија и Мојсија на пољу етике истину се уз ове и друге разлике. Тако н. пр. Хамураби нигде не говори у свом кодексу против страсти и пожуде као извор греха. Хамураби устаје истина најстрожије против неоправданости, но зато, с друге стране, нигде не устаје против себичиости, а нарочито против неморалности, која се често пута вршила и по незнабожачким храмовима у част богова. Мојсије напротив устаје баш против клице разних греха и правних преступа, т. ј.

191

Хамурабијев кодекс