Богословље

против грешних и недозвољених страсти и пожуда речима: „Не пожели куће ближњег свог, не пожели жене ближњег свог, ни слуге његове, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што je ближњег твог“ (11 Мој. 20, 17.). „Нећеш ли бити мио, кад добро чиниш? а кад не чиниш добро грех je на вратима“ (I Moj. 4. 7.). Осим разлика на пољу етике и права, између Хамурабија и Мојсија постоји велика разлика и што се тиче религије. Разлика се огледа најпре у томе, што Хамураби признаје или проповеда изразити политеизам. Он у свом прологу и епилогу спомиње по имену преко 30 разннх богова. Напротив Мојсије од почетна па до краја свог учења проповеда чисти люнотеизам. За потврду тога наводимо следећа места из Петокнижја: „Муј, Израиљу; Г оспод je Бог наш једини Господ“ (V Moj. 6,4.) и „Видите сада да сам ja, ja сам, и да нема Бога осим мене“ (V Moj. 32, 39,; сравни: Il Moj. 20. 2. и 3.; V Mo;. 4, 35. и 39.). Осип тога Мојсије у духу чистог монотеизма истине дужност љубави према Богу, и ставља ту дужност на првом месту међу другим дружностима човска, шта више Мојсије сматра дужност љубави према Богу као мерило свима другим дужностима. То потврђују речи Мојсијеве: „Зато љуби Господа Бога свога из свега срца свога и из све душе своје и из све снаге своје“ (V Moj. 6,5.; сравни; V Moj. 10, 12. и друга места). О све.му се томе у Хамурабпјевом кодексу у опште ништа не говори. Према томе Мојсијеви закони социјално-политичког карактера су у тесној вези са законима чисто религиозно моралним. Религиозно-люрални елементи проничу, тако да кажемо, све Мојсијеве законе. У осталом ово je сасвим природно, с обзиром на теократски карактер јеврејског социјално-политичког друштва. Код Хамурабија се не види та харлюнична веза између религиозно-моралних и соцпјално-политичких елемената 1 ). Судећи, дакле, по свему томе Мојсијево се законодавство одлнкује чисто религиозно-моралним карактером. То долази отуда, што je Mojсије не само јеврејски законодавац,. него и верски организатор. По сведочанствима Ст. и Нов. Завета Мојсије je истинити изабраник Божији и посредник измену Бога и изабраног народа. Противно овим напоменама о Мојсију и његовој мисији Хамураби je чисто светован законодавац, који се ннтересира или

1 ) Богослов, В-бстыикъ, ibid. стр. 301.

192

„Богословље“