Богословље

и епископима, право везивања и дрешења грехова (Мт. 19, XVIII, 18; Job. XX, 22-23 и др.); осим тога спасења има само у цркви; отуда онај који je искључен из ње треба да се врати у њу, да би овде добио благодат која je неопходна за спасење ; посебно, ако по мишљењу ригориста пали могу добити опроштенье само кроз крштење крвљу, онда je за сам акт таквог крштења, да би се овде пројавила тврда и жива вера у Христа, потребно дејство благодати, а она се даје само у цркви, то онда црква треба благовремено да их учини ученицима своје благодати, бар у критичним моментима њиховог живота; најзад, лишавајући их црквеног опроштаја црква би тим самим поступила супротно захтеву братских осећања. Политика економије je у току векова постала обична појава у цркви. Њоме су се не ретко користили и св. оци и тим самим су je, због свога ауторитета у цркви санкционисали за даља времена (нпр. Василије Вел., Јован Златоусти, Кирило александр. и др.) 1 . Ако се не узму у обзир шизматички кругови, онда су само неке изузетне општине у крилу Цркве овде онде, остајале верне традиционалном ригоризму 2 иза дуго се није могло чути о отворено] борбй између присталица једне и друге политике. Већ у VI веку je патријарх александрнјски Евлогије (579-607 г.) написао нарочиту расправу о економији као познатом облику црквене политике, одређујући и ььене нормалне границе 3 . На жалост, та расправа до сада није пронађена, а можда je и сасвим изгубљена. У даљој историји видимо да je се успех политике економије нарочито показао у такозваним епитимијским правилима: не само да je црквеним пастнрима било остављено право и одређена дужност да одмеравају епитимије према унутрашњем стажу грешника, да их према једнима примењују у свој њиховој сили, као што одређују канонска правила, апрема другима тј. да допуштају или ублажују 4 , већ су се и у самом зборнику

i) Theodori Stud. epist. 1, 24, 49, 31 и др. Migne gr. s. XCIX, col. 984, 1085-1089, 1009 п др.

2 Socrat. Hist. eccles. V. 22 (из V века)

3 Theodori Stud. Epist. 1, 49 Migne Paît. gr. s. XCIX, 1085 D. Valesii Annot. od. histor. Philost, z. p. 511. сравни Photii Biblioth, cod. 182, 227 и 280 Migne gr. s. CIII, 531, 953, CIV, 325 599. A. Ehrhard yK. Krumbachers Gesch. der Byzant. Literat. 2 изд. 1897. S. 60.

Вас. Вел. np. 2, 74, 84; Григорије Ниски пр. 4,5; Сабора: анкирског пр. 5; Неокесар. пр. 3; I Васељ. пр. 12; IV Васељ. пр. 16; Трулског пр. 102:

236

„Богословље