Богословље

нова се дуто држала, ширећи се, осей Италије, на исток до Сиреје и Фригије, а на запад до Шпаније 1 , припремивши у северној Африци замљиште за дононатистичку шизму (IV в.) Али са слабљењем морала у хришћанском друштву и са повећањем броја отпалих од вере за време гоњења, нарочито у времена Деција (249 —251), покајничка дисциплина у односу према тешким грешницима и посебно палима (lapsi) почела je у цркви слабити, попуштати и на та] се начин све више и више у црквеној практици утврфивала политика oiKovop.îa:. Између осталих њу je усвојила египатска црква под вођством свога протоса Петра Александријског противу Мелитија, епископа ликопољског и његовог шизматичког кружића, који je потпомагао стару ригаристичку политику 3 . Чак су ce картагенска црква и Капријан кортагенски, који су ce раније држали ригористичке практике, осећали принуфени силом околности да измене своју позицију и учине уступке у корист поновног примања оних који су били искључени из црквене заједнице. Главку побуду за то сачињавао je обзир утилитаристичког карактера, т. ј. несумњиво економски мотив, а нарочито бојазан да ce придржавањем ригористичке тактике, због великог броја грешника и палих у гоњењима због вере, не би тиме изазвало сувише осетљиво умањење црквеног састава, и да искључени из црквене заједнице, изгубивши наду на повратак у цркву, не би отишли у јеретичке и шизматичке кругове и одвели са собой своје породице. Истовремено су навофени и теоретски разлози. Говорили су да je Исус Христос дао апостолима, а кроз њих

1 Види Болотовъ. Лекцш И, 363—383. Döllinger, Hlppolitus und Kallistus oder die röm.. Kirche in der ersten Hälfte des 111 Jahrhunderts, Regensb. 1853; Chr. Wordsworth, St. Hipolitus and the Church of Rome in the early part of the third Century. Lond. 1853; изд. 1880; W, Eife Tayler, Hipolitus and the Christ. Church of the third Century. Lond. 1853; Newman, Die röm Stadt und allgem. Kirche. Bd. 2,1902 г. E Rollfs, Das Indulgenzedict des röm. Bischofs Kallist—Texte und Untersuch, hrg, von Gebhardt u. Harnack XI, 3, 1893 r. ; G. Esser, Die Bussschriften Tertulians de poenitentia et de puditia und des Indulgenzedict d, Papstes Kallistus. 1905 r.: A. d'Ales, L'edit de Collist. 1914; V. Ammundsen, Novatianus of Novathnism, Kopenh. 1901 ; Fr. Torrn En Kritick Fremstilling of Novatiams Kopenh, 1901; i, o. Andersen, Novatian, Kopenhag. 1901; Bardenhewer, Geschlfte der altkirchl. Liter. В. II Freiburg. 1914 S. 626 —633; A. Harnack у Realenzyklop, für protest Theol. u, Kirche, B. 14, 1904 S. 223—242; Hefeley Wetzen u. Weltess, Kircheulexic B, 9. 1895 г. S. 542 —550.

2 Болотов, ibid. 423—428; Јевс. Поповић, Општа Цркв. Историја, превод М, Стојкова, Срем.

235

Црквена политика ригористичка