Богословље

првобитној чистота и строгој дисциплини. На огњиштима монаштва, блиским центру, као што су били манастири престонице и малоазијског Олимпа, одакле су они са великим успехом могли утицати на ток црквених послова, заиста je и извршен такав препорођај 1 . На та] начин, ако je раније деморалисано и у већини плашљиво више духовенство 2 , као и мало дисциплиловано и посветовњачено монаштво, давало мало удруженог отпора злоупотребама економије и у већини их или равнодушно обилазило или им попуштало, • езда се у лицу препорођеног монаштва родила удружена, дисциплински организована сила и због монашких завета мање од других друштвених класа везана са световним интересима, па отуда и манье подложна компромисима, и послушна својим вођама. Природно je да ће се, са монаштву у опште својсвеним конзерватизмом и у тело и крв уливеном монашком дисциплином, такво монаштво 3 показа™, и оно се заиста показало, не само на страни прквене дисциплине, него и на опозиције политици економије, бар у моментима који су му изгледали као нарушение интереса цркве и морала. Такав моменат je настао у VIII в. у седницама VII васељенског сабора, и борба je отпочела. Као камен спотицања послужило je питање о поновном сједињењу са црквом из иконоборске јереси обраћених епископа и других јерархијских лица. То je за оно време било такво питање, при чијем решаваньу су биле неминовне и страсност па отуда и крајност са стране оних који су нарочито много препатили од иконобараца и ставили се на челу опозиције противу ньих, т. ј. са стране монаха. Партија на челу са цариградскнм патријархом Тарасијем, ослагьала се на црквеиа правила, примере из прошлости и свето-отачка сведочанства, и настојавала je не само на сједињавању са црквом покајаних иконобораца, него и на томе да им се оставе и ньихови јерархијски степени, сматрајући то као захтев црквене екоиомије. Њима се чинило да ће се таквом попустљивошћу брже постићи умирење цркве и лакше сједињење иконобораца са њом, а да би их строги захтеви, напротив, раздражили и подупрли њихово упорство и њихов сепаратизам.

1 Види ibid. стр 151 153, 331—336; ту су и цитати из извора.

2 Види ibid. стр. 4—7, 155.

’Не кажемо ■ — све монаштво : било je монаха ина страни економиста.

' tcuç auvoôiKcüç каl яатрlкац oiKovopiaiç èjrôp.evoi. Ignatii Vita Tarasii, шд. Heikel-a у Acta societ. scient. lennicae. t. XVII. Helsinf 1891, 406—406.

241

Црквена политика ригористична