Богословље

пусти своју жену... и ожени се другом, чини прелубу (Мт. XIX, 9.) На та] начин, тврдили су, император Константин je презрео заповест Божју и прељубочинац je. Он je сличай Ироду који je отпустио своју жену и оженио се Иродијадом, за што га je нзобличавао Св. Јован Крститељ. По црквеним правилима прелуба je тежак грех и кажњава се тешком епитемијом (Басил. Вел. пр. 7, 58, 77, Анкирски саб. пр. 20, Григорије Ниски пр. 4. Трулски сабор пр. 87 и др.) Њој подлежи и император Константин. Седмо правило неокесаријског сабора забрањује презвитеру да се весела чак и на дозволено] свадби другобрачних, а пресвитер Јосиф je се не само веселио на недозволеном прелубничком браку, него га и благословио и венчање извршио, док се други брак обично свршава без свештеничког везивања и полагање венаца 1 . Тиме je он нарушио божанску заповест, као саучеснику царевом прелубочинству, погазио je свету тајну брака, увредио je Господа, који такву везу сматра за ружну, хулио je на Бога и лажно сведочио о ГЬему у молитви при венчању, призивајући га са „сочета“ брачнике и „сачува ньихову но стелу неупрлану“; оскврнавио je свете евхаристичке дарове, причертивши нечестиве и, насупрот Јовану Крстителу јавно je учествовао у прелубочинству. Оставити цара и Јосифа шекажњене по црквеним правилима, значило би пренебегнути правила и царевим примером давати подстрека за деморалисаше друштва, као што je се у ства и почело примећивати 2 . Ако их je патр. Тарасије оставио некажњене, онда je и он крив jep je поступио мимо црквених правила и иедостојно свога архипастирског чина. А црквена правила су исто толико обавезна колико и божанске заповести, „Она су запечаћеиа Духом Светим, говорио je представник погледа акривистичке партије, прей. Теодор Студит, a њиховим рушењем се нарушава све што je потребно за наше спасенье ... говори™ о шима и о јеванђељу Христовом исто je...“ „Најпозванији од отаца узвикује и учи да не треба примати ништа противно заповести или што изврКе заповести, па ма за то обећавали живот, ма претили и смрћу. Поред тога што постоје и друге изреке које нам не допуштају да и иајмање одступимо од заповести, имамо и наређење Василија Великог да „треба без изузетка чувати све што

1 Види моје дело Пр. Оеодоръ, исп. и игум I, 368—369 прим. 3,

2 Види ibid. 391.

245

Црквена политика ригористичка