Богословље

нам je Господ предао кроз јеванђеље п апостоле... 1 Ни нашој ни некој другој цркви није допуштено чинити ма шта противно постојећим законима и правилима (vcipouc ко.l kccvôvccç), зато што, када би се то дозволило, узалудно би било јеванђеље, узалудна правила .. Ми имамо заповест од самога апостола (Гал. Ј, 8) да ако би неко почео учити или нам заповедати да чинимо супротио ономе што смо примили, што траже правила, бивших васељенских и помесних сабора, њега не треба примати и убрајати у број светих ~. “ 2 . Чак и у тако .мало значајном питању као што je пострижење косе код монаха, Теодер Студит je хтео тачно пспуњавати постојећа правила: „Постоје божански закони и правила, писао je он, која руководе сваког побожног човека, којима се не сме ништа ни додавати ни одузимати. Они обавезују и нас смирене, како у осталим питањима тако и у пнтању о пострижењу косе... За нас je опасно и убиствено ако не испуњавамо све што je прописао цар свих. Бог, кроз божанствена правила и богонадахнуте оце“ 3 . Истина, Теодор Студит и са ньим улlеренији акривистп су признавали да има истине и у политици економије у опште. Знајући да je она примењивана у Ст. Завету (Аврам, Сара, Давид, Јеремија), у пракси апостола, сабора и отаца цркве, али су je ограничавали у уске области 4 и налазили су да су у даном случају прекорачене њене законите границе. Желећи остати доследии, акривистп су протествовали противу онога што je учшъено. Политична атмосфера тога доба je била у складу са отпочетом борбом партија. Баш тада се водила борба око власти између Константина и његове мајке Ирине, a симпатије друштва су биле подељене међу њима. На страни првога су били они што су симпатисали иконоборској реформн, на страни друге, као васпоставитељке иконопоштовања противници реформе и међу њима монаси, Опозицију су повели манастири: Студитски под вођством игумана Саве и Сакудионски (у М. Азији у области витиномизијског Олимпа) под вођством игумана Теодора и бившег игумана Платона, а за њима су

1 Theodori Sind, epist. I, 4 Migne gr. s. t. XCIX col. 927, у руском преводу I, 117 118.

2 Epist. I, 24 col. 985-988, y рус. прев. I. 186, 184.

3 Epist. I, 27, col. 996, y рус. прев. 1, 195.

4 Epist. I, 24, 30, 31, 37, 49, И, 39 Migne gr. s. t. XCK, y руг. прев.

I —II и epist. 259 Nova Pair. bibl. VIII, 210. у моме ор cit. 1, 362—366

246

„Богословље“