Богословље

пошли и многи други. Једни од њих су се задовољили пасивном опозицијом, бојкотујућн, како би ми рекли, цара, патријарха и Јосифа, т. ј. прекинувши општење са њима ; други су ишли даље ; прогласиЛи су цара за одлученог од цркве, а оне који су поступали по примеру цара-прељубочинца нису пуштали причешћу нису од њих примали дарове за цркву итд. Многи су за то платили бичевањем, прогонством, затвором у тамници... Но опозиција je тријумфовала после две године (797 г.) када je Константин збачен са престола и када се задарила гьегова мати Ирина. Изгнаници су враћени, сужњи ослобођени ; брак Константинов са Теодором уништен; Јосиф лишен Свештенства; Тарасије се оправдао од разнесеннх клевета, извињавајући се тиме да je привремену економију допустио -да би избегао за цркву веће зло у облику познате Константинове претгье, признао je да je опозиција прннципијелно била у праву, протестујући противу безакоња, и општење са гьим je било васпостављено 1 . Да би и за будућа времена утврдили свој положај, акривисти су покушали да после Тарасија на патријаршиску столицу доведу кандидата из свога круга, али у томе нису успели Под притиском императора Никифора био je изабран (806 г.) световшак Никифор, склон политици oiKovopiaç, и акривисти су од првих дана почели агитовати противу њега, тим више што су саборска правила забрањивала да се за епископа узимају лица, која претходно нису прошла кроз наше црквене степене 2 . Нови случај je дао ватрен материјал за нове немире, за оштру и дугу борбу партија. Сабор од 15 епископа je 806 г. одлучио да по жељи императора врати презвитерскИ чин познатом нам Јосифу; патријарх Никифор je дао на то свој пристанак и допустио му да служи са гьим у саборној цркви. Ћутање о свему томе изгледало je акривистима као одрицагье од раније њихове опозиције поводом брака императора Константина и кривице тога истога јосифа ; као заборављање њихових прошлих победа и затварање очију пред поново нарушении условима споразума и мира, који je створен међу партијама у време

1 Борба партија поводом брака Константиновог je опширно изложена у моме Op. dt I, 350—39-4, гл. V; И. Д. Андреева Св Tapacifi патр. конст. у Богосл. Вћстн. 1899. г.

2 Правила Сард. Сабора 10; lustiniani Nov, 12(6), 155(123) по издач.у Zachariac a Lingenthal, Lips 1851,

247

Црквена политика ригористична