Богословље

Патр. Тарасија. И они нису ћутали. Прекинулн су општење са императором, патријархом, Јосифом и онима који су са њим заједнички служили. Криницу коју je у томе учинио патр. Никифор сматрали су за већу од кринице Тарасијеве, jep je Никифор служио са нечестивим Јосифом, што je патр. Тарасије избегавао. Сабор од 806 г. су прогласили самозваним збором (яссраспп-а----------------ya-yij); поново су почели и врло енергично повели агитацију, апелујући чак и на римское папу. Више од свих je у томе правцу радио онај исти Теодор, бивши игуман-сакудионски, сада игуман студитски, са својим брато.м Јосифом, архиепископом солунским, и својим братством, које je по своме саставу сачињавало до хиљацу ње.му покорних и дисциплином очеличених .монаха, расејаних по разним местима од Мале Азије до Рима и Сицилије. Он je развио врло широку коресподенцију, ободравајући једне и узбуђујући друге посланицама у којима je штитио тактику акривиста. Убlђивања, мучења, прогонства и затварања који.ма су они подвргавани, није заустављена њихова опозиција. Са највећом огорченошћу и крајношћу се развила борба после сабора у Цариграду 808/809 године. На то.м сабору je присуствовало мноштво епископа, тумана и три светска великаша; патри,арх je, по свој вероватности, био отсутан. Препирке су добиле буран и страстан карактер. Свака страна je понављала оне исте аргументе као и раније. Најзад су главки заштитници политике акрфемс, (Теодор, Платон, студитски монах Калогир) били силом удаљени из сабора, архиепископ Јосиф je предан суду и, као што се може закључити из пристрасних Теодорових саопштења, донесене су следеће одлуке; по примеру св. отаца који су се користили економијом, дозвољено je у интересима цркве попуштати (olKovopelv) по нужди у примењивању правила, ради добрих циљева, нарочито у односу на Цареве; право попуштања je оставлено јерарснма по њиховом нахођењу; извршено венчање Константиново je за цркву спасоносна економија; зато пресвитер Јосиф, који je извршио венчање, није крив и и има право на повратак у свештенички чин; они који не признају „економију светих“ анатемисани су, а лишени су свештеничког чина и анатемисани Теодор, архиепископ Јосиф и други, као кривци за непризнавање саборских решења, за шиз.му или са|МОЗвани збор. После тога су репресалије појачане. У раздражености су акривисти пали у велику крајност у својим судовима и поступцима. Они су после сабора тврдили

248

„Богословље“