Богословље

те.ъства“ и зато однос према њима мора бити онакав исти као и према онима који су се одрекли од Христа. Али они нису били сви сложни у својој тактици према покајаним иконоборцима, онима који су одржавали заједницу са њи.ма, као ни у епптимијама којима их треба подвргавати. Крајњи акривисти су или одбијали да приме покајане иконоборце, не верујући њихову покајању, или су их држали под епитимијом, лишавајући их причешћа до смрти (као манихејце по 2. правилу Григорија Ниског) 1 . Умеренији су изабрали средши пут измефу акрфелссс и oiKovouiccç, са претежном тежњом ка првој. Њихово мишљење je тријумфовало када су постављено питање расправљали исповедници епископи и игумани, на челу са патр. Никифором. Они су по узајамном споразуму одредили најважније случајеве у којима треба избегавати општење са иконоборцима и онима који са њима одржавају јединство, као и неке бар најважније епитимије за оне који су јеретици или у заједници са јеретицима. У осталом они су своме решењу дали привремени знача], докле се у цркви не васпостави иконопоштовање, одложиьши дефинитивно решење до општег православног сабора. Руково.дећи се донесеним решењем, Теодор Студит je детаљно разрадио правила која су одрефивала modum vivendi православних, да би се они сачували што je могуће чистији од заједнице са јеретицима и о држали у положају опозиције, препоручујући та правила другима. У општем тону и многим појединим цртама напомињу она правила која je он примењивао према учесницима у михијанској јереси у време императора Никифора. И то je логички доследно, jep у основи и једних и других налази се исти принцип ÜKpißeioc ç и исти поглед на обе јереси, као крајње преступничке и мрске. За њега je иконоборска jepec била, као што je горе било речено, одречегье од Христа, мрскост и тама; нечисто je све што се у њој садржи, не искључујући храмове и богослужение; том нечистотой се заражавају и сви они који са њима имају општења; зато не треба имати општегьа ни са једнима ни са другима. У појединостима он je предлагао : не ћутати, него овако или онако, на све начине изражавати про-

1 Израз тих погледа видкмо у „Главама противу иконобораца“, које се приписују патр. Никифору A. Maii Spicil. roman. Romae 1839—1844. + X p. 156) и y окружној посланици некога монаха Теодора (види Episl Theod. Stud. 11, 162 col. 1505—1516, у руском прев. Творен. Спб. 1907 —l°oB г, И. 545-551.

251

Црквена политика ригористична