Богословље

решење сабора које je изазвало толику буру било je поништено; ■ ca оних које je сабор осудио скинута je осуда. Акривнсти су са своје стране пристали да прекину борбу, васпоставе општење са патријархом и осталима, да забораве раздор ради мира у цркви. Очевидно je да то није било радикално решење спорнога питања, зато нису сви били задовољни њиме. И после примиренца ипак су још постојали непримирим!! крајњи зилота и економисти, којп су продужавали раздор, расправљајући поново стара питања. Неки од акривиста су тражпли ссуду свих криваца за поновно враћање чина економу Јоснфу и учесника у мнхијанској јересп, и зато нису хтели васпостављати односе са патријархом и епископима михијанима, нити су у днптисима хтели помињати имена патријарха Тарасија и Никифора. Ауторитети Теодора Студпта и патријарха Никифора као и неопходност попуштања ради заједничке заштите иконопоштовања противу скоро отпочетог иконоборског покрета све то je за извесно време уздржавало обе партије од отворене борбе 1 . За време Лава V (813 —820 г.), Михаила II (820—829) и њихових најближих наследника, на сцену се појавио други иредмет спора међу овил! партијама. То je старо пптање о односу према иконоборцима и онима који са њима одржавају jeдинство, а у вези с тим о епнтимијама за оне који се из јереси обраћају православно) цркви. Крајњи економисти нису општегье са иконоборцима и онима који са њима одржавају (единство сматрали ни за какав грех. Умеренијн међу њима су сматралн достојним осуде црквено општење, т. ј. примање благослова и евхаристичких Дарова од иконобораца, као и учешће у њиховом певању псалама, алн су за индиферентно сматрали општење са ниша у приватном животу, јелу, пићу, даровима, разговорпма итд. Други су налазили да и примање причешћа из гьихових руку није преступно општење, већ само акт економнје-. Разуме се да су они били на све могуће начине попустљиви и у епитимијама за кривце у јереси или општењу са јеретнцима, нпр. нарочито су ослобађали од забране свештенослужења итд. Акривисти су друкче мислнли. Они су у опште налазили да je иконоборска jepec „одречегье од Христа, одрицање од Христовог домострой-

1 Подробности о борби партија за време патр. Никифора види у моме цитираном делу I, гл. VII и VIII стр. 591—708.

2 MétàXipJnç, алн не Koutovia. Epist Theodor! Stud. 11, 154, Mlgne gr. XCIX, 1477—1480,

250

„Богословље“