Богословље

Шта нам у резултату даје историја црквене политике она два расмогрена правда? Неоспорно je да оно што je санкционисано и утврђено ауторитетом васељенских сабора не може бити укинуто ма каквим органом црквене власти нижнм од васељенског сабора и зато су њиховс одлуке опште обавезне као руководна норма. То су подједнако признавали заштитници оба правда, но с друге стране се при читању правила јасно види да су многа од ших састављена сагласно историјским условима, потребама и расположешима снога времена. Међутим живот цркве и друштва не стоји на мртвој тачки и у расхлађеном стању, већ се вековима подвргава изменама и на тај начин ce дешава да оно што je било целисходно при једним условима, то се у своје време може показати мало примешьивим и излишним при другим условима и у друго време; оно чиме су тада може бити, најбоље постизани највиши религиозни, морални и црквено етруктурни дшьеви, можда не постиже те циљеве у друго време. Имајући то у виду, сами васељенски сабори су понекад мешали или укидали раније утврђена правила 1 . Тако исто дисциплинска (посебно епитимијна) правила, којима je циљ да подржавају морал на потребној висини и да поправљају оне који погреше, сама по себи су таква, да са већим или мањим успехом постижу свој диљ под условима оваквог или онаквог психолошког стања лица на која се примешују. На једне више а на друге магье утичу поправне мере; понекад неразумно примешена строгост у дисциплинским прописима пуне канонске мере може дати супротне резултате место покајаша, огорчеше и отуђење. Свесни тога, св. оци и сабори су оставили пастирима слободу акције у томе погледу, да би се саображавали са животом и душевним сташем оних које треба поправљати 2 . Пастир треба, (102 прав, трулског сабора) „да не ударш у стрмине очајаша, нити да се одузда на распуштени и нерасудни живот, него он мора да сваким начином или средством оштрих и стежућих или пак средством блажијих и лакших лекова запречи страдаше и постара се, да рана зарасте

погледу брака у српској патријаршији, „Хрисшћ. Живот“ 192t г. бр. 6, сгр. 261—270 и бр. 7—B, стр' 316 325.

1 Ср. наприм. Неокесар, пр. 15 са Трул 16; Апост, 37, I Васел>. 5, антиох, 20, IV васељ. 19 са трулским 8 и VII васељ. 6; аикир. 10 са трул ;6. итл.

261

Црквена политика ригористична