Богословље

узимајући у обзир плодове кајања и мудро напредујући човека.... и ми зато треба да знадемо и једно и друго и оно што највиши закон заповеда и оно што je за обнчај везано (ксц tà rf t a â.Kpißeiac Kal tijç cuvrj-6eiaç) .. Л На тај начин се тиме показује: с једне, стране жеља да се што je могуће чешће прегледају утврђена правила за православну цркву, или правила која треба поново утврдиги на свеправославним саборйма као највишим дентралним црквеним властима или ауторитетним органима, да би правила што мање одступила од потреба стварног живота; с друге стране, док ce такав преглед не изврши желети je, ако не и неопходно, да се у њиховој примени чине )ступци времену, прилагођавајући се условима и околностима дотичног времена, т. ј. други.м речима oiKovopelv, да би се тако боље постигли највиши верскоморални циљеви. Тако свака, и политика a.Kpißeiac и политика спкомордо.;, има своје оправдање; прва у ауторитету божанских заповести, апостолских, саборских и свето-отачких правила, друга - у околностима стварног живота, а обе заједно у највишим религиозно-моралним циљевима који се претпостављају у примени једне или друге. И заиста су и сами акривисти, као напр. Теодор Студит, по примеру светих отаца признавали у принципу и оправданост економије у односу пре;ма црквеним правилима, па су и сами у неким случајевима допуштали себи „економисање“, када су нпр. ради црквеног мира стваралп компромисс са противницима 3 . При разулшој примени je и једна и друга политика доносила и доноси свој део користи, и свака има своје добре стране: ригористичка политика c'ucpißelac, као конзервативна по својој природи, поправља црквени живот, чувајући његове традиционалне стубове и задржавајући тиме могућа удаљавања од норми и непотребних новачења. Но без политике oiKovoplaç, она у својој искључивој примени садржи опасност од окивања црквено-друштвеног живота у више или мање окамењене форме, онемогућавајућн јој прогрес и еволу-

1 Ник. Милаша, Прав. up. Цркве, I. 594.

2 Басил. Вел. пр. 3, 74, 84; Григорије Неокесар. пр. 4,5; анкир. саб. прав. 5, неокесар, пр. 3, I Васељ. 12. Трул, 102,

3 Види epist. Theodori Stud. 1, 37, 43 и др. Mignc gr. s, XÇIX col 1040, 1065, y руском преводу II (1908 г.) 278, 293; Moje дело, Пр. Теодоръ Студ. I, 362-365; 689 -696.'

262

„Богословље“